Tradicija nije samo nasleđe, već i način da se vrednosti prenose dalje.
Ako se mladima pruži prilika da je upoznaju i nauče, oni će joj dati neki svoj pečat.
-Upravo to su pokazali i ovi Miholjski susreti. U Opovu su tradicionalni motivi dobili savremeno ruho na nesvakidašnjoj modnoj reviji. U Vlasu kod Vranja deca su za grnčarskim točkom Ivana Stošića, predstavnika četvrte generacije grnčara, imala priliku da upoznaju ovaj stari zanat. I jedno i drugo pokazuje kako tradicija može da se sačuva, a da ostane deo života i danas, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
ČITAJTE I: Miholjski susreti čuvaju zvuk sela
Narodni motivi i moderni krojevi
Upravo je Opovo pokazalo kako staro može da se spoji sa novim. Članice Udruženja žena „Omoljičanke“ – vezilje, pletilje i krojačice, predstavile su svoju modnu kolekciju u kojoj su spojile etno motive, tradicionalne materijale i moderne krojeve. Neobične haljine, košulje, pantalone, komplete i ukrase prošetale su Opovčanke od 18 do 70 godina.
Foto: Nataša Bugarin/Modna revija u Opovu
-Svi modeli su izrađeni od prirodnih materijala, poput srpskog platna, čoje, lana i vune… Imamo narodne motive, ali i moderne krojeve, pa i teksas jakna može da ponese ukras srpske narodne nošnje, kaže Ana Vugrinec, članica Udruženja žena.
Grnčarski točak privukao najmlađe
Da stare veštine mogu da se prenesu i najmlađima pokazala je i grnčarska radionica u selu Vlase kod Vranja, održana u okviru Miholjskih susreta. Vodio ju je Ivan Stošić, grnčar četvrte generacije, koji je deci za grnčarskim točkom pokazivao kako se od gline prave različiti predmeti. Stošić živi od ovog zanata. Za svoj rad nedavno je dobio i međunarodno priznanje na Svetskom festivalu grnčarstva u Izmiru. Među 70 učesnika iz celog sveta, našao se među desetak najbolje plasiranih.
Foto: Ivan Stošić/Miholjski susreti u selu Vlase kod Vranja protekli su u znaku grnčarstva
-Miholjski susreti su fantastična prilika da se čuje i vidi šta sve znaju naši ljudi. Kada deca sednu za grnčarski točak i sama naprave nešto od gline, onda ta tradicija više nije samo priča koju su čuli, postaje nešto što su doživeli. Volim svoj zanat i nadam se da će bar jedan od moja tri sina nastaviti mojim putem, kaže Stošić.
ČITAJTE I: Šid će 16. i 17. oktobra biti domaćin 29. „Srem Klob-Kob Festa“
Sve što čini život sela prikazano je na Miholjskim susretima
Miholjski susreti su tokom proteklog vikenda povezali različite krajeve Srbije – od Banata i Srema, preko Šumadije i zapadne Srbije, do juga zemlje. U Ražnju, Aleksincu, Prokuplju, Požarevcu, Bajinoj Bašti, Kragujevcu, Pećincima, Kosjeriću, Zubinom Potoku i Leskovcu okupilo se gotovo 10.000 ljudi.
Foto: Zlatko Ničevski/Kulturno-umetničaka društva čuvari narodne muzike, igre i nošnje
Na programima je bilo svega onoga što čini život sela – nastupa kulturno-umetničkih društava i izvođača etno muzike, tradicionalnih sportskih takmičenja i višeboja, igara za decu, izložbi rukotvorina i starih zanata, ali i tradicionalnih jela.
Foto: Darko Dimić/Gastronomski kutak je takođe čuvar tradicije
Birali su se najbolji kolač i najbolje staro jelo. Posetioci su imali priliku da probaju ukuse različitih krajeva Srbije, druže se i upoznaju sa običajima koji se u porodicama i selima prenose generacijama.
U Pećincima su održane radionice pletenja, pustovanja vune i oslikavanja tikvi. Neizostavan je bio i gastronomski kutak u kojem su posetioci mogli da probaju tradicionalne ukuse. U Zubinom Potoku manifestaciju je otvorio najmlađi zdravičar izmamivši osmehe i aplauze posetilaca.
Već narednog vikenda Miholjski susreti biće održani u selima Žitorađe, Užica, Loznice, Subotice, Velikog Gradišta i Bele Crkve.
Izvor: Ministarstvo za brigu o selu
0 Komentara