Banatski gološijan u banatskim dvorištima pojavio se u 18. veku. Poreklo vodi od Erdeljskog gološijana. Upravo iz Erdelja je donet najpre u okolinu Kikinde odakle su se jata proširila širom Srbije.
Dugo su se koke i petlovi ove rase kočoperili banatskim dvorištima, na ponos svojih vlasnika. Nažalost, danas je Banatski gološijan nepravedno zapostavljen. Mahom ga gaje zaljubljenici u autohtone rase živine.
Domaća rasa savršeno prilagođena surovim uslovima Panonske nizije
Banatski gološijan ima go vrat zbog kojeg je ova domaća rasa savršeno prilagođena surovim uslovima Panonske nizije. Manjak perja na vratu omogućava mu lakše podnošenje vrućine. Ujedno ga čini otpornijim na parazite i bolesti.
ČITAJTE I: Šta je Mediteransko pile?
Meso Banatskog gološijana cenjeno zbog crvenije boje i boljeg kvaliteta
Kokoške starosti 6-7 meseci počnu da nose jaja. Petlovi su agresivni i temperamentni, sa dobrim nagonom za parenje. Banatski gološijan je rasa pogodna za gajenje u seoskom dvorištu na neograničenom prostoru. Njihovo meso je cenjeno zbog crvenije boje i boljeg kvaliteta. Koke godišnje snesu do 180 jaja i dostignu težinu do 2,5 kilograma. Mladi petlovi mogu dostići i tri kilograma težine.
Banatski gološijan postoji u više boja perja. Izvorna boja je graorasta, ali je vrlo česta, crna, bela i jarebičasta boja.
Ova živina je živahna, skromna u ishrani, stalno se kreće u potrazi za hranom. Otporna je na visoke i niske spoljašnje temperature vazduha. Zadovoljava se skromnim uslovima smeštaja. Pilići, iako su golog vrata veoma su otporni, sporo napreduju ali se lako odgajaju.
Banatski gološijan nije samo kokoška – on je deo kulturnog nasleđa Banata. Otporan, koristan i jedinstven, pravi je dokaz da priroda uvek zna šta radi. Osim što izgleda drugačije, Banatski gološijan se ponaša drugačije. Hrabriji je od običnih kokošaka, voli da dominira u dvorištu i ume da bude prilično lukav.
Priredio: Agroportal.rs
Izvor: zivinarstvo.com