RaboResearch objavio je 3. septembra analizu izgleda za biološku zaštitu useva u Evropi.
Njen centralni zaključak je značajan. Biološka zaštita useva prevazilazi nišni segment i postaje strukturni deo evropske poljoprivrede. Istovremeno, kako tržište sazreva, poljoprivrednici postaju selektivniji u pogledu proizvoda i tehnologija koje koriste.
Prema Rabobanku, najperspektivnija područja za biološku zaštitu useva trenutno uključuju voće i povrće, vinograde, useve u plastenicima i krompir. Žitarice i uljarice predstavljaju potencijalno mnogo veće tržište u smislu obrađene površine, ali široko rasprostranjeno usvajanje bioloških rešenja ostaje ograničeno tehničkim ograničenjima, dostupnošću proizvoda i poverenjem poljoprivrednika u njihovu efikasnost.
Jedno posebno teško područje je biološka kontrola korova, gde komercijalno isplativa rešenja ostaju ograničena.
ČITAJTE I: Farmbooker i Poljoprivredne novosti – pomoć mladima od mladih
Rabobank takođe ističe važnu poentu koja se ponekad gubi u diskusijama o „zelenoj“ poljoprivredi. Malo je verovatno da će biološka zaštita useva jednostavno zameniti konvencionalnu hemiju. Umesto toga, budućnost leži u integrisanom suzbijanju štetočina (IPM), kombinujući biološke, hemijske, agronomske, mehaničke i sve više digitalne pristupe.
EastFruit je zamolio Marite Gajlite, stručnjakinju iz letonskog udruženja proizvođača povrća Latvijas dārznieks , koja ima praktično iskustvo sa biološkom zaštitom useva, da prokomentariše ove zaključke.
-Teško je ne složiti se sa Rabobankom. Međutim, vredno je napomenuti da autor ne pominje širenje organske proizvodnje povezano sa ciljevima Evropskog zelenog plana. U principu, rast površina pod organskom poljoprivredom trebalo bi da stimuliše i potražnju za biološkim sredstvima za zaštitu bilja, kaže Gajlite.
Korisni organizmi mogu nadmašiti insekticide – ali je isporuka ključna
Jedan od najzanimljivijih aspekata Gejlitinog iskustva tiče se korisnih organizama, ili prirodnih neprijatelja štetočina useva, koji se koriste kao sredstva za biološku kontrolu.
-Po mom iskustvu, korisni organizmi mogu biti efikasniji od hemijskih insekticida, ali mnogo toga zavisi od toga kako se oslobađaju. Različiti ručni i mehanički dozatori su dostupni za plastenike već duže vreme. Međutim, u proizvodnji na otvorenom polju, njihovo efikasno oslobađanje je tehnički mnogo teže, ukazuje ona.
I ovde bi nove tehnologije mogle stvoriti mogućnosti.
-Polja uljane repice potencijalno bi mogla postati veliko tržište za korisne organizme. Glavno ograničenje nije nužno trošak, već tehnička mogućnost puštanja različitih vrsta u tačno pravo vreme. Šira upotreba dronova u zaštiti useva mogla bi značajno pomoći.
Gde biološka zaštita useva ima najviše smisla
Gejlite takođe naglašava da se potencijal za biološku kontrolu značajno razlikuje između useva.
Kod žitarica, korov je često glavni izazov za zaštitu useva, dok efikasne opcije biološke kontrole korova ostaju oskudne. Insekticidi i fungicidi se takođe generalno manje intenzivno koriste kod žitarica nego kod povrća ili krompira.
ČITAJTE I: Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka: Uz FAO projekat ka održivoj poljoprivredi
Još jedno veliko ograničenje je jednostavno pristup biološkim proizvodima.
-Na primer, nekoliko vrsta entomopatogenih nematoda je registrovano u Letoniji, ali ih je u praksi veoma teško nabaviti. Proizvode se u Velikoj Britaniji, dok je transport i prelazak granice EU relativno komplikovan. Potražnja ostaje ograničena delimično zato što proizvođači imaju malo mogućnosti da sami testiraju proizvode u praktičnim uslovima.
Po njenom mišljenju, biološki nematicidi mogu biti posebno relevantni za useve poput šargarepe. Situacija je drugačija kod krompira, gde je dostupan relativno širok spektar sorti otpornih na nematode, iako je ukupna površina pod uzgojem krompira znatno veća.
„Biološki“ ne znači automatski ekološki bezbedan
Možda najprovokativnija tačka u Gejlitinim komentarima tiče se pitanja koje dobija mnogo manje pažnje u marketingu bioloških sredstava za zaštitu useva. Njihov potencijalni uticaj na organizme i ekosisteme koji nisu ciljani.
-Trebalo bi da budemo spremni na mogućnost da će ekološke grupe na kraju otkriti da biološka kontrola nije nužno bezopasna za životnu sredinu. U Australiji i Novom Zelandu, na primer, uvoz mnogih korisnih insekata, pa čak i bumbara, je zabranjen jer su strane vrste.
Ona je posebno oprezna u vezi sa velikom upotrebom trihograma, sitnih parazitodnih osa koje se široko puštaju u promet radi suzbijanja jaja poljoprivrednih štetočina.
-Već duže vreme sumnjam u ekološku neškodljivost trihograma. To je parazitoid sa veoma širokim spektrom domaćina. Do sada nas je uglavnom zanimao njegov uticaj na štetočine useva. Sam trihogram se obično širi samo na relativno kratke udaljenosti, ali kada se oslobodi iz vazduha, vetar ga može odneti mnogo dalje. Još uvek znamo relativno malo o tome šta to znači za faunu divljih insekata.
ČITAJTE I: Savremeni načini obrade zemljišta utiču na kvalitet i sigurnost hrane
Poenta nije u tome da je biološka kontrola sama po sebi nebezbedna. Umesto toga, prelazak sa sintetičke hemije na biološku kontrolu ne uklanja potrebu za pravilnom procenom ekološkog rizika . Samo biološko poreklo ne treba tretirati kao dokaz ekološke bezbednosti.
FAO slično pravi razliku između različitih vrsta bioloških sredstava za suzbijanje štetočina i napominje da su biološka sredstva za suzbijanje podložna posebnoj proceni rizika i regulatornim razmatranjima.
Prava budućnost nije „biologija protiv hemije“
Po ovom pitanju, Gejliteov stav se u velikoj meri poklapa sa centralnim argumentom koji je izneo Rabobank.
-Efikasna zaštita useva kombinuje sve raspoložive alate – od izbora sorti i hibrida i strategija ishrane useva i navodnjavanja do kombinacije hemijskih i bioloških metoda zaštite useva.
Ovo može biti i najvažniji komercijalni zaključak.
Pobednici na tržištu biološke zaštite useva ne moraju nužno biti kompanije koje nude najveći broj „bioloških“ proizvoda. Verovatnije je da će to biti one koje mogu da demonstriraju doslednu efikasnost na polju, ekonomsku vrednost za proizvođače i jasno definisanu ulogu svakog proizvoda u sistemu proizvodnje useva.
To je takođe u velikoj meri u skladu sa procenom Rabobanke da će buduće usvajanje zavisiti od učinka na terenu, ekonomije farme, regulative i potražnje iz nizvodnih lanaca snabdevanja.
Postoji još jedan rizik: preterano obećavanje
Gejlite ukazuje na još jedno pitanje koje bi moglo postati kritično kako se tržište širi – kredibilitet tvrdnji o proizvodu.
-Razvoj tržišta biološke zaštite useva zavisiće u velikoj meri od iskrenosti marketinških tvrdnji. Trenutno su mnogi proizvođači spremni da obećaju gotovo sve kako bi ostvarili prodaju. Ovo je veoma opasan pristup. Može potkopati poverenje ne samo u pojedinačnog dobavljača, već i u celu metodu.
Za brzo rastuću industriju, ovo bi se moglo pokazati kao jedan od najvećih rizika.
Proizvod koji loše funkcioniše i prodaje se na osnovu atraktivne „zelene“ priče može naneti znatno više štete nego gubitak jednog kupca. Može potkopati poverenje poljoprivrednika u čitavu kategoriju tehnologija.
Tržište biološke zaštite useva stoga izgleda ulazi u zahtevniju fazu razvoja: manje ideologije, manje obećanja i znatno veći naglasak na dokazima, ekonomiji i praktičnim performansama.
Izvor: EastFruit