Srpsko stočarstvo je na izdisaju i posluje se u vrlo teškim vremenima. Poslednjih 10 godina imamo krizu u stočarskoj proizvodnji. Međutim, doba korone od 2,5 godine i sada kriza sa Ukrajinom i Rusijom reflektuje se i na stočarsku proizvodnju kao najzahtevniju u poljoprivredi. Ovako situaciju u domaćoj stočarskoj proizvodnji ukratko opisuje Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.
ČITAJTE I: Skupa stočna hrana gasi farme svinja u Srbiji, meso će poskupljivati
Na pitanje šta to znači, Budimović kaže da je ova proizvodnja još uvek dobra, da proizvodimo dovoljne količine za sopstvene potrebe, da proizvodimo i sa laganim tržišnim viškovima.
-Međutim, ja već razmišljam o sledećoj godini kada će biti evidentni rezultati ove godine koja je veoma specifična. Da ne bude zabude, govorim o tome da postoje strukturne stvari koje trebaju prvo da se urade na nivou države i Ministarstva poljoprivrrede, šumarstva i vodoprivrede. Nije samo reč o podsticajima. Država je dovoljno novca odvojila za ove namene ali, bojim se da se taj novac ne vraća u poljoprivredu, odnosno u stočarstvo već služi da naši farmeri prežive. Poskupeli su hrana za životinje, energenti, transport, ambalaža, zaštitna sredstva, mineralna đubriva… Svi ovi inputi poskupeli su mnogo više nego što može da se postigne proizvodna cena i cena u trgovinama, kaže Budimović.
On je napomenuo da kada se govori o stočarskoj proizvodnji zapravo je reč o proizvodnji životnih namirnica i naglašava da su meso, mleko, jaja osnovne životne namirnice.
-Uz dužno poštovanje prema drugi poljoprivrednim proizvođačima moramo da kažemo da su stočarski proizvodi, odnosno animalni proteini, osnov ishrane ljudi. Pad stočarstva može da se zaustavi, čak može da se pokrene i na bolje. Svedoci smo da su mnogi shvatili da je proizvodnja hrane vrlo specifičan, zahtevan i odgovoran posao i nadam se da ćemo sa svim onim predlozima koje smo i na odboru Udruženja za stočarstvo PKS doneli pre nešto više od mesec dana, a u kojem sede relevantni proizvođači u stočarstvu, i dogovorili šta je to što ćemo novoj vladi da predložimo kao rešenje za usporavanje pada stočarske proizvodnje, napominje Budimović.
Situacija u stočarstvu trenutno je takva da proizvođači mleka odustaju od ovog vida govedarske proizvodnje i preorijentišu se na tovno govedarstvo. S’ druge strane, mnogi tovljači junadi napuštaju ovaj posao i prelaze na ovčarstvo.
Razloge za ova dešavanja Budimović vidi u odsustvu globalne strategije u stočarskoj proizvodnji što, kako kaže, dovodi do toga da naši farmeri lutaju u izboru. Poredeći govedarstvo, tov junadi i proizvodnju goveđeg mesa u odnosu na ovčarsku proizvodnju, govedarstvo je neuporedivo teže. Sam ciklus traje duže, veća su ulaganja. Poenta je da je ovčarska proizvodnja u blagom porastu i to bi trebalo iskoristiti jer imamo izvanredne uslove za nju. Treba iskoristiti dužinu vegetacionog perioda za proizvodnju biljne hrane, paše, koncentrovane hrane što je mnogo povoljnije u Srbiji nego u nekim drugim zemljama Evrope.
-To znači da treba sagraditi, odnosno inicirati da se napravi jedna klanica za jagnjad i ovce i da se konfekcionira meso. Mi u Srbiji imamo tradiciju da jagnje stavimo na ražanj i na taj način ga termički obrađujemo. Nemamo gde da kupimo jagnjeće kotlete, ovčije šnicle, plećku… Proizvodnja jagnjećeg i ovčijeg mesa treba da dostigne taj nivo da zameni neku drugu, skuplju proizvodnju mesa, kaže Nenad Budimović.
On je naglasio da je mlečno govedarstvo u velikoj krizi, a reč je najzahtevnijoj stočarskoj proizvodnji. Farmeri više nemaju nikakvu isplativost. Više se ne radi o tome da li je zarada ovolika ili onolika – oni su na gubitku. Mi sada imamo 100 miliona litara mleka manje u odnosu na prošli period i kako kaže Budimović to još uvek nije toliko značajno ali, signalizuje da treba staviti znak uzvika i obratiti pažnju na ovu proizvodnju.
Na sve ove opservacije nameće se pitanje šta dalje raditi i koji prvi korak načiniti.
–Prvi korak je da se izbrišu trenutne granice između toga šta će se podsticati. Mi sada imamo ograničenja po broju litara za premiju za mleko, po broju tovljenika tokom godine. Jednostavno svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave stočarstvom treba omogućiti da uđu u sistem subvencija. Drugo, ma koliko to delovalo nepovoljno po državu, treba razmotriti da se smanji PDV na hranu za životinje i da na taj način pojeftine inputi. Mi koristimo sojinu sačmu koja nije GMO i koja košta 98 dinara po kilogramu, a genetski modifikovana je 45 dinara. Jedan od razloga za smanjenje PDV-a upravo je omogućavanje jeftinije proizvodnje sa domaćom sojom, naglašava Budimović.
Akcenat je stavio i na nova tržišta, kao nešto što je neizostavno, bez obzira na to koliko su ona zahtevna, blizu ili daleko. Po njegovom mišljenju traba tražiti arapski svet koji ima novca i traži našu kvalitetnu robu.
Piše: Jasna Bajšanski