Degradacija zemljišta je izrazito kompleksan fenomen koji se često zanemaruje – kako u javnosti, tako i u državnim i drugim politikama.
Obnova zemljišta je izrazito isplativa investicija – ako u perspektivi imamo koristi u prirodi i lokalne zajednice.
Degradacija zemljišta donosi teške posledice
-Pod degradacijom se podrazumeva „smanjenje šumskih površina i uopšte površina pod vegetacijom, smanjenje plodnosti zemljišta, zagađenje zemljišta, prekomerno korišćenje i zagađenje vode, kao i intenzivna izgradnja. Ovo kaže dr Ana Vuković Vimić , jedan od naših vodećih stručnjaka u ovoj oblasti.
ČITAJTE I: Al Dahra Srbija pokreće trogodišnji program pošumljavanja
Usled degradacije, gubi se kvalitet zemljišta, što za sobom nosi teško sagledive, dugoročne posledice . Tu se misli na lošije poljoprivredne prinose do nižih otpornosti na poplave.
Širom sveta zemljište je degradirano
Aktuelne ocene kažu da je širom sveta degradirano oko 40% ukupnog zemljišta koje nije pod ledom. Ukupna godišnja cena degradacije, dezertifikacije i suše procenjuje se na nešto manje od 900 milijardi dolara godišnje.
U Srbiji, istraživanja pokazuju da je u Vojvodini u poslednjih 60 godina izgubljena oko polovina organske materije u nekada izrazito plodnom zemljištu.
Degradirano zemljište „pomže“ klimatskim promenama
Degradacija zemljišta pomaže i klimatske promene – najpre kroz sve češće i intenzivnije suše. Promena režima padavina je, u Srbiji, posebno izražena na istoku i jugoistoku zemlje. U tim delovima menjaju se osnovne klimatske odlike.
Poruka nauke je jasna: potrebna je hitna akcija kako bismo sačuvali zemljište. Takve akcije postoje širom sveta – projekti, bilo državni ili lokalni, koji za cilj imaju da obnove zemljište i preokrenu proces degradacije. Oni podrazumevaju sadnju, obnovu šuma, upotrebu rešenja zasnovanih na prirodi, prelazak na tzv. regenerativnu poljoprivredu…
Svaki dinar uložen u obnovu zemljišta vratiće se desetostruko
Dosadašnje procene, nastale na osnovu višegodišnjih istraživanja na lokalitetima širom sveta, pokazuju da je ulaganje u obnovu zemljišta izrazito unosno. Sve zavisi od lokalnih uslova, ali u proseku, svaki dinar uložen u obnovu zemljišta vratiće se desetostruko.
ČITAJTE I: Regenerativna poljoprivreda – trend ili potreba?
Problem je u tome što je ta korist često „nevidljiva” za investitore. Naime, intenzivna poljoprivreda se isplati ne samo zato što donosi veće prinose, već zato što deo njene cene – narušeno zemljište – skriveno „plaća” okolina i šire društvo, i to tokom dugog niza godina.
Isto tako, ulaganje u obnovu zemljišta u tržišnoj logici izgleda samo kao trošak zato što je korist na isti način „skrivena”, odnosno javna. Potrebno je, drugim rečima, ulagati ozbiljna sredstva zarad dugoročne, javne koristi. Ali jednom kada napustimo one najuže tržišne principe, postaje jasno da je investicija u zemljište i te kako isplativa.
Izvor: Klima101