“Žetveni dan” koji je ove godine 19. put organizovao Zadružni savez Vojvodine, održan je u Bačkom Petrovom Selu. Domaćin je bila Zemljoradnička zadruga “Tisa”.
Cilj ove zadruge, osnovane 1990. godine, je kako kaže njen direktor Zoltan Kiš, da bude pouzdan partner svim zadrugarima i kooperantima. To i uspeva da ostvari poslednjih godina.
Međutim, problem sa kojim se suočava, a na koji ne može da utiče je četvrta sušna godina.
-Suša stvara neizvesnost i bojazan šta i kako dalje raditi. Problem su nam i dužnici. Prošle godine su nam proizvođači ostali dužni više od 52 miliona dinara. Nažalost, morali smo da napravimo korak koje su ostale privatne firme učinile ranijih godina. Neke dužnike smo tužili. Bilo je i oduzmanja zemlje. Bili smo primorani jer i zadruzi ponestaje dah, objašnjava Kiš.
Mora se menjati setvena struktura
ZZ “Tisa” najviše proizvodi pšenicu, suncokret, kukuruz i uljanu repicu. Do skoro se u setvenoj strukturi nalazila i soja. Zbog nerentabilnosti ona izostaje u plodoredu.
Osim primarnom ratarskom proizvodnjom bavi se i otkupom, skladištenjem i prodajom poljoprivrednih proizvoda. Ne izostaje ni pružanje stručnih saveta iz oblasti zaštite bilja i stručnog osposobljavanja proizvođača.
ČITAJTE I: Žetveni dan ZSV: Proizvođači pšenice i ove godine se suočavaju sa niskim cenama
Zadrugari, njih 97, zajedno sa oko 300 kooperanata, ukupno obrađuju 15.000 hektara oranica. Zbog neizvesnosti prouzrokovane sušom, po rečima Zoltana Kiša, mora da se menja i setvena struktura.
-Pokušali smo sa semenskom detelinom na 5 ha. Uspeli smo u tome i sledeće godine planiramo da je zasejemo na još 10 ha. U pregovorima smo sa jednim proizvođačem iz Holandije. On hoće da zakupi 15 ha na duži period za voćnjak oblačinske višnje. Ima pozitivna iskustava u Severnoj Makedoniji i Mađarskoj. Kaže da je to unosan posao, objašnjava direktor ZZ “Tisa” iz Bačkog Petrovog Sela.
Oprezno sa planovima – nedostaje novac
Ambicije i planovi za dalji razvoj ne izostaju. Ali, tu je i opreznost. Pre tri godine zadruga je imala 125 ha zemlje. Uspela je da povrati 39 ha. Plan je da vrati i zemlju koju izdaje u zakup na tri godine. Postoji i želja za nabavkom novih mašina.
ČITAJTE I: Cenovnik mašinskih usluga ZSV pomaže u upravljanju troškovima poljoprivredne proizvodnje
-Ali, ne usuđujem se. Planiramo da proširimo kapacitet našeg skladišnog prostora. Aplicirali smo za IPARD – bespovratna sredstva za poljoprivredu. Nažalost, ovoga puta nismo uspeli da dobijemo sredstva. Naš sadašnji magacinski kapacitet je 12.000 tona i potrebno nam je podno skladište, kaže Kiš.
ZZ “Tisa” jedini siguran oslonac poljoprivrednicima i selu
Ova zadruga, koja se inače ubraja u srednje po veličini, jedina je sigurna tačka oslonca poljoprivrednicima u selu. Po rečima njenog direktora, sve što im obeća to i ispuni. Njena važnost i za samu poljoprivredu ovog kraja može se posmatrati i kroz odnos zadrugara i poljoprivrednika koji to nisu.
– Zadrugar ima benefite poput obezbeđenog repromaterijala, mehanizacije i sl. Ali, njegova uloga je kompleksna. On ima širok spektar odgovornosti u odnosu na klasičnog individualnog poljoprivrednika. Zadrugar razmišlja globalno u smislu zajedništva, dok se poljoprivrednik fokusira na samu proizvodnju, kaže naš sagovornik.
To je ilustrovao činjenicama. ZZ “Tisa” je preuzela ulogu i onog koji okuplja meštane ovog bačkog sela. Kao primer naveo je plodnu saradnju sa sekcijom žena “Feminae circulo” koja je deo Doma kulture „Dr Kiš Imre“. Akcenat je na edukaciji i ekonomskom osnaživanju žena.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Godinama ova zadruga svakom mesnom udruženju, sportskom klubu, inicijativi, donira određenu sumu novca na godišnjem nivou. Zoltan Kiš kaže da zadovoljstvo pružaju njihov razvoj i postignuti rezultati. Tu su i donatorstva, pružanje pomoći ne samo zadrugarima već i celom selu koje ima nekoliko manjih zanatskih radnji, stovarišta i preduzeća koja se bave drvnom građom.
Piše: Jasna Bajšanski
Izvor: Top Srbija