Više je razloga zbog kojih je svinjarstvo u Srbiji ugroženo. Kao najbitniji navode se niske cene žive mere, prekomerni uvoz svinjskog mesa i afrička kuga svinja.
“Hollo Company” iz Doroslova kod Sombora lider je na tržištu kada je reč o genetici, priplodnim grlima i semenu svinja. U ozbiljnu proizvodnju svinja porodica Holo zakoračila je pre 27 godina. Posle izvesnog vremena u partnerstvo su ušli sa holadnskim i svetski poznatim genetskim centrom „Topigs Norsvin“. Stekli su dobre partnere i prijatelje i sada na farmi svinja dominira proizvodnja dobre genetike.
Dobra genetika iz Doroslova
U Srbiji 70% dobre genetike u svinjarstvu dolazi iz kompanije Hollo iz Doroslova. Tu se misli i na priplodna grla i na seme od nerastova.
-To je bio dugačak put. Genetiku iz Holandije prvi put smo uvezli 2001. godine. Pre 12 godina napravljen je centar. Nije bilo lako. Rasli smo zajedno sa našim partnerima koji su sada najjača genetska kompanija u svetu. Ona na veoma ineligentan način selektuje životinje i zbog toga beleži izuzetne rezultate, objašnjava Ronald Holo.
Ko uzima kajmak na razlici otkupne i cene mesa u maloprodaji?
Na pitanje gde se sada nalazi svinjarstvo u Srbiji on kaže da smo sada zaista u najdubljim problemima.
-Ako gledamo proizvođačku cenu, mesecima smo u minusu. Kada se pogledaju cene u prodavnicama sasvim je jasno da neko tu uzima kajmak. Istovremeno su oštećeni i proizvođači i korisnici mesa. U narednom periodu cena bi zaista trebala da bude mnogo viša da bi se svinjarstvo oporavilo, poručuje sagovornik Agroportal.rs.
Obori u Srbiji sada se vać kontinuirano prazne. Jedan razlog je, kako kažu svinjari, niska cena žive vage. Drugi je afrička kuga svinja koja u više naleta pogađa našu zemlju nanoseći velike štete proizvođačima. Iako država za svako uginulo ili autanazirano grlo isplaćuje novčanu naknadu, ostaje bojazan da će značajan broj tovljača odustati od ove proizvodnje.đ
Bez uvoza svinjetine za dva meseca Srbija bi ostala bez mesa
-Mislim da svinjarstvo u Srbiji treba da se razvija i posmatra iz više uglova. Mi jesmo mala država ali, ipak smo poljoprivredna zemlja. Sa jakim stočarstvom možemo i ratare da povučemo na gore. Ako se gleda geopolitička situacija i predpostavi se da dođemo u situaciju da ne možemo da uvozimo meso, za 1,5 do 2 meseca bili bi gladni u Srbiji. Država to ne bi trebala da dozvoli, kaže ovaj vrstan poznavalac prilika u domaćem svinjarstvu.
Po njegovim rečma, poslednje tri godine u našoj zemlji realno se povećao broj umatičenih krmača. Država ima jako dobre subvencije, imali smo realne cene i celokupan proces je imao uzlaznu putanju. Međutim, od decembra 2025. godine počelo je urušavanje onog što je postignuto.
Piše: Jasna Bajšanski