Proizvodnja jaja je jedna od najintenzivnijih proizvodnji jer nosilja u toku godine snese 10 puta više jajne mase nego što je njena telesna masa.
Uzgoj čak i nekoliko kokošaka na gazdinstvu višestruko je isplativ posao jer pruža uvek sveža jaja i meso.
Foto: Pixabay
Koke su izuzetni čistači zemljišta.Vole da se kreću i čeprkaju po dvorištu u potrazi za glistama i crvima, da se kupaju u prašini. Ako im okruženje odgovara proizvodiće više jaja.
Ekstenzivan način držanja koka kod nas je prilično raširen na seoskim domaćinstvima. One su obično smeštene u improvizovanim objektima, najčešće napravljenim od dasaka, ređe su oni zidani. Ishrana ovih koka je na polju tokom dana uz dohranjivanje zrnastom hramon.
Foto: Pixabay
Kokama se na ispustu mora obezbediti voda i hrana, kao i nadstrešnice koje će im pružati zaštitu od predatora i vremenskih uslova, pre svega od sunca i kiše.
Hrana za koke mora da bude kvalitetna, odnosno ne sme da bude plesniva, žižljiva, trula, sa otrovnim semenjem i sl. Nosilje se obično hrane po volji, tj. hrana treba da im je uvek na raspolaganju.
Foto: Pixabay
One zahtevaju dvostruko više vode od količine pojedene hrane. Zato treba uvek da imaju na raspolaganju vodu za piće dobrog kvaliteta, takvu koju mogu da piju i ljudi. U slučaju nestanka vode vrlo brzo prestaje nošenje.
Pojilice moraju da se peru i dezinfikuju jednom nedeljno. Tokom letnjeg perioda vodu treba držati u senci kako se nebi zagrevala. Koke mogu da izdrže bez hrane po nekoliko dana, ali bez vode ne mogu.
Foto: Pixabay
Gazdinstva koja poseduju sopstvena energetska hraniva (kukuruz, pšenica, ječam) mogu koristiti i dopunsku smešu (koncentrovana smeša) koja sadrži proteine visoke biološke vrednosti, makro i mikro elemente, vitamine i dozvoljene dodatke, tako da pomešana sa kukuruznom prekrupom daje optimalno izbalansiran obrok (na 40kg koncentrata dodati 60 kg žitarica). Ishranom se moraju zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima i drugim neophodnim materijama.
Korišćenjem potpunih smeša za koke nosilje (16% proteina) obezbeđuje se maksimalna nosivost krupnih jaja, čvrste i glatke ljuske, kvalitetno obojeno žumance i viskozno belance i sve to uz optimalno iskorišćavanje hrane. Takođe, treba im povremeno davati i sveže voće i povrće (iz sopstvene proizvodnje).
Foto: Pixabay
Kvalitet ljuske biće bolji ako se koristi smeša sa većim sadržajem kalcijuma i nešto manjim sadržajem fosfora, ako se poveća količina hrane koja se daje popodne i ako se tokom noći obezbede 1 do 2 sata svetlosti, kako bi se omogućilo da u vreme formiranja ljuske jajeta kokoške uzimaju više hrane, pa i kalcijuma, naročito u vidu zrna kalcijum karbonata.
