Pčelari i voćari shvatili da dalje mogu samo zajedno

 

Uprkos velikim oscilacijama temperature vazduha, voćari očekuju rodnu godinu i za 20 odsto veće prinose.

Kažu da bi bili i veći kada bi više koristili pčele za oprašivanje. S druge strane, pčelari se pribojavaju paše koja je počela izuzetno rano, ali od meda ne odustaju uprkos niskim otkupnim cenama, kao i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu.

O tome su za RTS govorili prof. Dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

 

 

ČITAJTE I: Pčelari i ratari treba da sarađuju tokom perioda zaštite uljane repice

 

 

Ima li opasnosti od izmrzavanja voća?

Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća, koji bi trebalo da bude 20 odsto veći nego lane, prof. dr Zoran Keserović.

– Ranije voćne vrste koje su ranije, poput kajsije, odmakle su u razvoju i jednostavno mraz nije mogao da im našteti. Jedino je kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod nekih sorti trešnje bilo izmrzavanja. Ali, s’ obzirom na potencijalnu rodnost, to nisu neke značajnije štete. Pogotovo očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, otprilike oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje – rekao je profesor Keserović uz zaključak da će ovo biti jedna od najrodnijih godina u poslednje dve decenije.

Pčelarima više nego ikad potrebno znanje da izvedu pšele na pašu

Pored voća, ni bagrem nikada nije tako rano procvetao. U većini košnica pčelinja društva se nisu razvila dovoljno, dan je i dalje kraći pa pčelari kažu da im je sada više nego ikada pre potrebno znanje da bi izveli pčele na pašu.

– Pčelari treba dobro da izaberu paše, da koriste tzv. SMS-vage, da ispituju teren, da vide gde najbolje medi i da tamo sele košnice. Najviše nas brine zahlađenje koje će trajati sedam dana, možda i do devet, eventualno 10 dana – kaže Živadinović.

Dodaje da pčelari mogu da prepoznaju izmrzli bagrem po tome što umesto cveta na stablu dominira lišće.

Pčele i bumbari povećavaju prinos voća

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, Keserović i Živadinović kažu da jesu. Voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje.

– Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje te su prinosi daleko veći. U vreme oprašivanja cvetova šljive bili su jako loši uslovi, nije bilo leta pčela i Srbija je izgubila negde oko 150.000 tona šljive – rekao je Keserović.

Model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i o tome je trebalo pričati pre 15 godina, Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra i da je i država izašla u susret sa poslednjom promenom Zakona o zaštiti bilja.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

Proizvođači masovno napuštaju pčelartvo

Najveći problem pčelarima je, smatra, niska otkupna cena meda kao i nelojalna konkurencija.

– Volim da kažem, do pre dve godine zaista su pčelarstvu u Srbiji cvetale ruže, međutim, latice su opale, ostalo je trnje. Cena meda je prepolovljena upravo zbog krize na svetskom nivou, tržište je preplavljeno falsifikatima. Evropska unija kaže da oko 50 odsto meda koji se uvozi nije med. Takve podatke čujemo i iz Rusije. U Srbiji poslednje istraživanje pokazuje da je 80 odsto meda u maloprodaji falsifikat – kaže Živadinović i dodaje da se to mora rešiti jer pčelari imaju prepolovljene cene koje su na ivici ili nešto ispod proizvodne cene.

On dodaje i da se masovno napušta pčelarstvo, ali da Savez ohrabruje pčelare da izdrže.

Izvor: RTS