Hitno treba doneti sistemski zakon o regresiranju troškova proizvodnje u poljoprivredi, jer ćemo taj problem imati mnogo godina. Dakle, potreban je sistemski zakon o regresiranju đubriva, goriva za poljoprivrednike, sredstava za zaštitu bilja, semena. Mene posebno brine jesen, kada počinje setva uljane repice, potrebno je da kod seljaka stvorimo dohodak, da mogu da uđu u novu poljoprivrednu godinu, kaže agroekonomista Milan Prostran.
ČITAJTE I: Žašto je Srbija od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa
Govoreći o dugoročnim problemima, Prostran ističe visinu subvencija kao ključnu.
-Iako ne možemo da se poredimo sa farmerima EU – ali idemo ka članstvu u Uniji – agrarni budžet EU je 33 odsto ukupnog budžeta u narednih šest godina, dok je kod nas ispod pet odsto, kaže Prostran.
On smatra da bi budžet trebalo da bude jednak udelu koji poljoprivreda ima u bruto društvenom proizvodu, što znači da bi u Srbiji umesto sadašnjih oko 450 miliona evra, trebalo da bude milijarda evra.
-U dogovoru o strategiji u poljoprivredi moraju da učestvuju vlada, proizvođači, prerađivači I izvoznici. U ovom globalnom problemu, nemate model za rešenje, nego svako rešava u skladu sa svojim uslovima. Postavlja se pitanje da li ima para kod nas, ali treba pomoći farmerima, možda se odreći neke druge investicije, kaže Prostran.
Najave o izvozu mesa – političke poruke
O najavama zvaničnika da se za izvoz mesa otvaraju brojna nova tržišta, kaže da su to političke poruke i da nemaju veze sa stvarnim potencijalom srpskog stočarstva.
-Mi smo postali zemlja uvoznik mesa, pre tri godine prva stavka za uvoz u agraru bio je svinjsko meso, uvezli smo ga za 76 miliona dolara. Govedarstvo smo smanjili za milion i po grla, na oko 800 hiljada, svinjarstvo za dva i po miliona, ovčarstvo za oko milion. Mi smo imali priču o velikom izvozu goveđeg mesa u Kinu, pa smo onda rekli mogu da idu i koža i uši i nogice. Imali smo aranžmane prema Turskoj, prvo su ponudili bolju cenu, a potom je spustili, pa su naši izvoznici odustali od toga, podseća Prostran.
Sve u svemu, dodaje – ovo je ozbiljno pitanje.
-A za obnovu u stočarstvu potrebno je isto onoliko godina koliko je potrebno i za njegovo urušavanje – treba nam najmanje 15 godina da popravimo stanje. Subvencije su preko potrebne i stočarstvu, kaže Prostran.
Dodaje da smo poljoprivredu izložili liberalnom kapitalizmu što je bila greška.
-Stočarstvo je stub prehrambene sigurnosti svake zemlje – u EU stočarstvo čini 70 odsto poljoprivrede, kod nas je 30 dosto, navodi on.
Na pitanje možemo li ostati bez domaćeg mesa, Prostran kaže da se to neće desiti jer je potrošnja mesa opala sa 65 kilograma po stanovniku godišnje na oko 45 kilograma.
Izvor: N1