Akontna cena suncokreta sa kojom su izašli svi otkupljivači i zemljoradničeke zadruge u Srednjem Banatu je 50 dinara sa PDV-om.
Poljoprivrednici kažu da još uvek nemaju informaciju o konačnoj ceni ove uljarice. Partner u otkupu Ognjenu Rackovu iz Zrenjanina su „Uljarice Bačka“. Žetvu suncokreta na 40 ha je završio i robu je isporučio zrenjaninskoj Fabrici ulja „Dijamant“.
– Moj desetogodišnji prosek je 3,2 t/ha. Ove godine ostvario sam prinos suncokreta 2,1 t/ha. Uslovi za setvu bili su idealni ali, ceo april bio je bez padavina. Prva kiša bila je 9. maja. U daljem periodu nisu se stvarale nikakva rezerve vlage, kaže Rackov.
On dalje objašnjava da je odmah nakon žetve pšenice uradio analizu zemljišta. Tada je vlage još bilo na dubini do 20 cm. Do tada se nekako „držao“ i suncokret. Nakon toga, kako su temperature vazduha rasle, voda se drastično gubila. U Zrenjaninu i okolini padavina nije bilo, osim manjih količina kuše lokalnog karaktera.
Sharski uslovi značajno smanjili prinos suncokreta
-Posle žetve suncokreta takođe sam uradio uzorkovanje zemljišta. Rezultati su pokazali da vlage gotovo da i nema. Možemo se uporediti sa Saharom. Poređenja radi, prošle godine maj je bio izuzetno kišan mesec. Za četiri dana palo je 90 litara kiše po kvadratnom mertu. Ta količina kiše donela je prinos suncokreta od 3,5 tone po hektaru. Rezerva vlage učinila je da suncokret „izgura“ prošlogodišnji sušni jul, kaže ovaj poljoprivrednik.
ČITAJTE I: Ne odlagati berbu i vađenje useva da bi se očuvali prinos i kvalitet
Normalna hektolitarska masa suncokreta je 38-40. Ove godine to nije slučaj. Hektolitarska masa je 33-35, kod retko kojeg hibrida je, kako kaže Ognjen, 38. Suština je da su glave ostale male.
-Moj otac je pčelar. Suncokret je neverovatno medio i tada su svi uslovi bili dobri. Na kraju, suša je ipak uzela svoj danak, zaključuje Rackov.
Prepolovljen rod kukuruza u Srednjem Banatu
Kukuruz je takođe podbacio. Kako sagovornik Agroportal.rs kaže, na svojm njivama je u poslednjih 10 godina u proseku ostvarivao prinos od 7t/ha. Sada žanje kukuruz na 50 ha i prosečan prinos je višestruko niži – 3,2 do 3,5 t/ha. Najbolja do sada ponuđena otkupna cena je 19 dinara plus PDV.
ČITAJTE I: Žetva prinudno sazrelog suncokreta je u toku
-Ako pitate gde je računica, kratko ću odgovoriti – nema je. U Srednjem Banatu poljoprivrednici koji su iole pristojno primenili agrotehniku i nisu štedeli, na svim ratarskim kulturama su u minusu. Možda će sucokret posejan na vlasitom zemljištu doneti neku minimalnu zaradu. Ako su njive u zakupu, tu je debeli minus.
Na pitanje da li je u budućem periodu sirak zamena za kukuruz, Ognjen odgovara odrično. Kao primer navodi iskustvo svog kolege koji je ostvario 3,2 t/ha.
-To je loš rod. Pričamo o lokalitetu gde nije bilo padavina. Možda je u težim zemljištima u kojima se vlaga duše zadržala, ostvaren bolji rod. U Zrenjaninu i okolini gde su laka zemljišta ni sirak nije imao šansu.
Rackovi nadu polažu u orah
Porodica Rackov do pre nekoliko godina bavila se isključivo ratarstvom. No kako višegodinje suše drastično smanjuju prinose čija otkupna cena je izuzetno niska u odnosu na proizvođačku, Ognjen je odlučio da svoju proizvodnju diversifikuje. Pre sedam godina podigao je zasad oraha na površini od 3,6 ha. Dve godine orah u ljusci plasira na zrenjaninsko tržište. Ove jeseni očekivao je 80% od punog roda.
-Ali, pozni mraz 1. maja koji je trajao od 2-6 časva ujutro bio je jak i oštetio je više od 60 odsto roda. Tražimo alternativu ratarstvu, a ispostavilo se da nam ni voćarska proizvodnja ove godine nije išla na ruku. Naš orah je sorte Pieral Lara, dok su oprašivači sorte Franket. A ni proizvodnja oraha nije jednostavna, kaže Ognjen Rackov.
Voćnjak je opremljen sistemom mikrorasprskivača, fertigacijom. Ognjen je zasad oraha zalivao do zadnjeg dana avgusta. Uprkos tome, zbog visokih temperatura javile su se ožegotine na plodovima.
-Ako želite da imate intenzivan zasad oraha i da ostvarite pristojnu zaradu, proizvodnja je zahtevna. Da bi se bijke zaštitile potrebno je od 8 do 10 tretmana. Ove godine čak i više. Tu je i borba protiv korova i glodara. Orahu je potrebno posvetiti izuzetnu pažnju, kaže Rackov.
Dodaje da supruga i on i dalje veruju u ovu proizvodnju. Ognjen smatra da u iole dobroj godini proizvodnja oraha može doneti značajno veću zaradu od ratarskih kultura na 10 puta većoj površini. U uslovima neočekivanih oscilacija klime diversigikacija proizvodnje je, kako kaže, neophodna. Nemoguće je da gazdinstvo opstane ako se bavi samo ratarstvom, posebno bez navodnjavanja.
Piše: Jasna Bajšanski