Žetva je trenutak kada se na njivi najjasnije vidi rezultat svega što je tokom prethodnih meseci urađeno – od pripreme zemljišta i setve, preko nege i zaštite useva, do upravljanja vodom i hranivima.
Međutim, u regenerativnoj poljoprivredi žetva nije kraj proizvodnog ciklusa. Ona je istovremeno i početak pripreme za narednu sezonu.
Vrednost regenerativne poljoprivrede izražava se kroz kombinaciju praksi čitave godine
Upravo zato se regenerativna poljoprivreda ne može posmatrati kroz jednu pojedinačnu meru ili jedan rezultat. Njena vrednost dolazi do izražaja kroz kombinaciju praksi koje se primenjuju tokom čitave godine i čiji je cilj da zemljište ostane produktivno i otporno i u narednim sezonama.
Pre nego što usev stigne do faze žetve, proizvođači koji primenjuju principe regenerativne poljoprivrede donose niz odluka koje treba da doprinesu njegovom stabilnom razvoju. Plodored, pokrovni usevi i smanjena obrada zemljišta deo su pristupa kojim se istovremeno čuva proizvodni potencijal zemljišta.
Posebno je značajno što se u ovakvom sistemu pažnja ne usmerava samo na biljku, već i na zemljište u kojem ona raste. Dobro strukturirano i biološki aktivno zemljište može efikasnije da primi i zadrži vodu, omogući biljkama bolji pristup hranivima i doprinese njihovoj otpornosti u periodima nepovoljnih vremenskih uslova.
Stabilnost prinosa dolazi od sposobnosti zemljišta da sačuva raspoloživu vlagu
To je posebno važno u godinama poput 2026. kada su visoke temperature i nedostatak padavina predstavljali značajan izazov za poljoprivrednu proizvodnju. U takvim uslovima sposobnost zemljišta da sačuva raspoloživu vlagu postaje jedan od važnih faktora stabilnosti prinosa.
Regenerativni pristup podrazumeva i drugačiji način razmišljanja o zaštiti useva. Umesto da se reaguje tek kada se problem pojavi, proizvođači kontinuirano prate stanje biljaka i zemljišta. Koriste agrotehničke mere i, kada je potrebno, primenjuju sredstva za zaštitu bilja ciljano i u skladu sa stvarnim potrebama useva.
ČITAJTE I: Kultni srpski C brend obeležava 50 godina postojanja
Savremene tehnologije dodatno podržavaju ovakav pristup. Dronovi i druga rešenja za praćenje useva omogućavaju proizvođačima da ranije uoče promene u zdravstvenom stanju biljaka i preciznije usmere intervencije. Na taj način moguće je istovremeno povećati efikasnost proizvodnje i smanjiti nepotrebnu upotrebu inputa.
Cilj je da biljka u trenutku žetve bude u što boljem proizvodnom potencijalu
Sve ove aktivnosti imaju isti cilj – da biljka u trenutku žetve bude u što boljem proizvodnom potencijalu. Ali, i da zemljište nakon žetve ostane u stanju koje omogućava nastavak kvalitetne proizvodnje.
Prinos je jedan od najvažnijih pokazatelja uspešnosti proizvodnje, ali ga je važno posmatrati u kontekstu uslova u kojima je ostvaren. Regenerativna poljoprivreda ne obećava da će eliminisati posledice suše, visokih temperatura ili drugih ekstremnih vremenskih događaja. Njena uloga je da proizvodni sistem učini otpornijim i da pomogne proizvođaču da bolje upravlja rizicima.
Iskustvo proizvođača koji već nekoliko godina primenjuju regenerativne prakse pokazuje da se koristi takvog pristupa grade postepeno. Promene u strukturi i kvalitetu zemljišta, sadržaju organske materije i biološkoj aktivnosti zemljišta zahtevaju vreme. Ali, dugoročno mogu doprineti stabilnijoj proizvodnji i kvalitetu useva.
Koristi od regenerativnih praksi grade se postepeno
Zato je ovogodišnje ostvarene prinose važno posmatrati ne samo kao rezultat jedne sezone, već kao deo višegodišnjeg procesa unapređenja proizvodnje.
Očuvanjem strukture, vlage i organske materije u zemljištu pomaže se stvaranju boljih uslova za raznovrsniji plodored i efikasnije korišćenje proizvodne godine. U određenim uslovima to može omogućiti i uvođenje drugog useva nakon ranije žetve. Iako regenerativne prakse same po sebi ne garantuju dve žetve godišnje, one mogu doprineti stvaranju uslova za raznovrsniji plodored, uz pažljiv izbor kultura i pravovremeno izvođenje agrotehničkih mera.
Upravo je to suština regenerativne poljoprivrede – proizvesti kvalitetnu sirovinu danas, uz istovremeno očuvanje i unapređenje resursa koji će omogućiti proizvodnju i sutra. Kroz saradnju sa domaćim proizvođačima, Nestlé nastoji da principe regenerativne poljoprivrede prilagodi konkretnim uslovima na terenu i da iskustva iz prakse pretvori u znanje koje može doprineti otpornijoj i održivijoj poljoprivredi u Srbiji.
Izvor: Nestle Srbija