Ratarski usevi su poslednjih godina pod stalnim udarom suše, što direktno ugrožava prinose i stabilnost domaće poljoprivrede.
Nedostatak padavina u aprilu već je značajno umanjio rod pšenice.
Agrotehničke mere za ublažavanje negativnih efekata suše
Imajući u vidu da je navodnjavanje skupo i u Srednjem Banatu slabo zastupljeno, ratari moraju primenjivati alternativne agrotehničke mere kako bi ublažili negativne efekte suše i sačuvali dragocenu vlagu u zemljištu.
ČITAJTE I: Paljenje strnjike zakonom je zabranjeno
Prvi i ključni korak nakon završetka žetve pšenice jeste obrada strništa. Ova plitka obrada izvodi se odmah po odlasku kombajna sa njive i ima presudan značaj za očuvanje vlage tokom vrelih letnjih meseci.
Nakon žetve, površinski sloj zemljišta je najčešće zbijen i isušen, dok u dubljim slojevima još uvek ima vlage. Ljuštenjem strništa i zaoravanjem žetvenih ostataka prekida se kapilarni uspon vode i sprečava njeno isparavanje, jer stvoreni rastresiti površinski sloj deluje kao prirodni izolator.
ČITAJTE I: I zadrugama zbog suše ponestaje dah
Pravilno izvedena operacija smanjuje isparavanje sa površine za 8 do 36 %, omogućavajući zemljištu da efikasnije upija letnje padavine.
Sačuvana vlaga donosi višestruku korist
Provociranje korova
Podstiče se klijanje i nicanje semenki korova, koje se potom lako uništavaju narednom obradom.
Brže razlaganje žetvenih ostataka
Mikroorganizmi dobijaju optimalne uslove za mineralizaciju i razgradnju biljnih ostataka.
Indirektna korist od ljuštenja strništa ogleda se i u sprečavanju i ublažavanju većeg broja štetnih /negativnih uticaja (isušivanje, formiranje pokorice, zakorovljenosti i razmnožavanju štetočina) u površinskom sloju i u slojevima ispod.
Ljuštenje strništa je zahvat plitke obrade i izvodi se do dubine od 10 do 15 cm. Ukoliko se ovaj posao ne uradi odmah i površinski sloj se potpuno isuši, obradu treba odložiti i sačekati prvu kišu koja će navlažiti zemljište do željene dubine rada.
Očuvanje i popravka plodnosti i strukture zemljišta na oranicama osnovni je element kojim možemo umanjiti posledice stresnih uslova sredine.
Piše: Dipl. ing. Ivana Vasilijić, PSS Zrenjanin.