Poljoprivreda ulazi u period u kojem se uspešnost proizvodnje sve više procenjuje ne samo prema ostvarenom prinosu, već i prema tome koliko se proizvodnje može zaštititi sa količinom vode koja je raspoloživa.
Pritisak na podzemne vode, ograničenja navodnjavanja, suše i sve nepredvidivije padavine menjaju način na koji proizvođači planiraju proizvodnju. Ovo navodi AgroLatam, digitalna platforma i medijski portal posvećen poljoprivredi, novostima, tehnologiji, klimi i tržištima u Latinskoj Americi i SAD.
Voda tako postaje i važna ekonomska kategorija, jer direktno utiče na prinos, rizik i profitabilnost poljoprivrednog gazdinstva. Posebno je to izraženo u Severnoj Americi, gde smanjenje rezervi podzemnih voda i ograničenja u korišćenju vode primoravaju proizvođače da iz svake raspoložive jedinice vode izvuku što veću ekonomsku vrednost.
Dugoročni plan Češke: Zadržavanje velikih količina vode u prirodi
Ni Evropa nije pošteđena visokih temperature vazduha i malih količina padavina.
O tome kako se Republika Češka nosi sa ovom veoma ozbiljnom situacijom i u kojoj meri koristi nove tehnologije da ublaži posledice suše, za Agroportal.rs govori Jaroslava Špalkova, zamanica ministra poljoprivrede ove zemlje.
Po njenim rečima, na poslednjem velikom poljoprivrednom sajmu u Češkim Buđejovcima bilo je puno izlagača koji su predstavljali nove tehnologije. Dominirali su AL, dronovi, digitalne tehnologije.
ČITAJTE I: Inovacija iz Novog Sada: Navodnjavanje voćki uz pomoć mobilnog telefona
Češke firme nude veliki portfolio proizvoda ali, kako kaže Špalkova, svi znamo da je poljoprivreda relativno konzervativna oblast. Zato je ova zemlja sada u fazi ispitivanja toga šta može da ponudi da bi se umanjile posledice suše.
-Na nacionalnom nivou planiramo zadržavanje velikih količina vode u prirodi. To se odnosi na velike vodoprivredne objekte i manje projekte. Tu mislim na formiranje bara, manjih objekata za zadržavanje vode u prirodi. Sve su to dugoročene aktivnosti i nadam se da će one doneti rezultate u borbi protiv klimatskih promena, naglasila je Jaroslava Špalkova.
Iz Ministarstva poljoprivrede Srbije poruka: Navodnjavati profitabilnije kulture i menjati setvenu strukturu
Isto pitanje postavili smo i Željku Radoševiću, državnom sekretaru u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
On je rekao da resorno ministarstvo godinama unazad subvencioniše nabavku sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža i svega onogo što može da umanji štetne efekte kako visokih temperatura tako i suše.
-Dosta se radi i na infrastrukturnim projektima u oblasti vodoprivrede kako bismo uspeli da podignemo nivo dostupne vode koja bi se koristila za navodnjavanje. U trenutku kada se na Dunavu i ostalim rekama beleži istorijski minimum veliki broj ljudi suočava se i sa nedostatkom vode za piće. To znači da se veoma obazrivo mora razgovarati o navodnjavanju, poručuje Radošević.
Navodnjavanje kao mera, kako dalje kaže, je nesumljivo značajno ali ima ograničene efekte. Postoje kulture koje su profitabilnije i koje treba navodnjavati.
-Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa FAO sprovelo je projekat o jačanju konkurentnosti naše poljoprivrede kao odgovor na klimatske izazove, pre svega sušu. Napravili smo publikacije za najvažnije ratarske kulture koje su dostupne našim poljoprivrednicima. Cilj je smanjiti štetne efekte suše. Očigledno je da će u perspektivi doći do određenih promena u setvenoj strukturi. Umesto kukuruza verovatno će veće površine biti pod sirkom. Za to je potrebno vreme. U skladu sa mogućnostima koje nam pruža agrarni budžet tražimo rešenja. Ona nisu ni malo laka ni jednostavna, zaključio je Radošević.
Efikasnost korišćenja vode potiskuje mogućnost povećanja prinosa
Decenijama su se, kako dalje piše AgroLaram napredak u genetici, zaštiti bilja, ishrani biljaka i preciznoj poljoprivredi uglavnom merili mogućnošću povećanja prinosa. Međutim, potencijal koji nosi nova sorta ili hibrid može ostati neiskorišćen ukoliko biljka u ključnim fazama razvoja nema dovoljno vode. To se naročito dešava kada se suša poklopi sa visokim temperaturama.
Zbog toga se pažnja sve više usmerava na efikasnost korišćenja vode (WUE), odnosno na sposobnost proizvodnog sistema da raspoloživu vlagu iskoristi što delotvornije.
U tome mogu imati ulogu genetika, stanje zemljišta, navodnjavanje, precizno praćenje vremenskih uslova, digitalni alati, ishrana biljaka i biološka rešenja.
Piše: Jasna Bajšanski