Duboko zakopano u planinskim padinama na norveškom ostrvu, više od 1,3 miliona sorti semena iz celog sveta je zaključano radi bezbednosti.
Prvi put otvoren 2008. godine, Svalbardski globalni trezor semena služi kao vrsta osiguranja za druge banke gena. Seme se tamo čuva na temperaturi od -4°F, osiguravajući da ostane održivo decenijama koje dolaze.
-To je najveća živa kolekcija biodiverziteta na svetu. Funkcioniše kao sef u banci, rekao je Keri Fauler, akademik i diplomata koji je pomogao u osnivanju skladišta semena.
Trezor, čija je izgradnja koštala oko 9 miliona dolara, svedoči o važnosti očuvanja genetske raznolikosti semena.
Banke gena USDA
Tokom većeg dela istorije, poljoprivrednici su se oslanjali na starinske sorte useva koje su se prenosile generacijama. Kako su komercijalizovane sorte postajale popularnije, površine kukuruza i soje širom SAD-a postajale su manje genetski raznovrsne.
ČITAJTE I: Srbija ulazi u novi klimatski režim – dobija peto godišnje doba
-Većina hibrida kukuruza u Sjedinjenim Državama razvijena je od oko šest originalnih populacija, rekao je Džordan Kamings, doktorand koji studira genetiku i genomiku na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Iako ove sorte dobro rastu u optimalnim uslovima, nedostatak raznolikosti ih dovodi u veći rizik od široko rasprostranjenog gubitka usled novih štetočina i promenljive klime.
Radi zaštite genetske raznolikosti, Ministarstvo poljoprivrede SAD održava 23 banke biljnih gena u kontinentalnom delu SAD i Portoriku kao deo Informativne mreže o resursima germplazme. Istraživači i oplemenjivači biljaka koriste ove banke gena za jačanje novih sorti semena.
-Mnogo raznolikosti koja se čuva u banci gena su divlji srodnici koji nemaju veliku komercijalnu vrednost. Ali, mogu sadržati karakteristiku koja bi mogla imati potencijalnu vrednost. Kako poljoprivrednici razmišljaju o proizvodnim izazovima, potencijalno rešenje bi moglo biti u ovim starijim sortama, rekao je Fan-Li Čou, viši potpredsednik za naučne poslove i politiku Američkog udruženja za trgovinu semenom.
Kako se održava genetika
Da bi seme ostalo kvalifikovano, ono se čuva na hladnim temperaturama sa niskom vlažnošću. Periodično, seme je potrebno sejati i dopunjavati. Za većinu useva u redovima, to se dešava svakih 10–30 godina.
ČITAJTE I: Semena Instituta za povrtarstvo osvajaju svet
Istraživači takođe rade na boljem razumevanju semena koje se skladišti. Kao deo svog doktorskog istraživanja, Kamings radi na genetskom sekvencioniranju 1.000 sorti kukuruza iz banaka semena Ministarstva poljoprivrede SAD.
-Moj glavni fokus je rad na razumevanju genetske arhitekture svega ovoga. Ako ne znamo šta se nalazi u kompletu alata, nikada ga ne možemo koristiti. To je vrsta istraživačke nauke o tome šta imamo, sa posebnim interesovanjem za osobine adaptacije.
Kada se završi početno sekvenciranje biljke, Kamings ga upoređuje sa referentnim genomom. Ona uglavnom koristi B73, generički žuti kukuruz.
-Kukuruz je veoma proučena kultura, tako da postoje određeni regioni genoma ili određeni geni za koje se već zna da su važni za sastav zrna, visinu biljke ili vreme cvetanja. Mogu da posmatram te gene posebno u studiji asocijacije na nivou celog genoma da bih video kako se oni razlikuju u tom specifičnom regionu za različite populacije, rekao je Kamings.
-Još jedna sjajna stvar koju možete da uradite jeste da pogledate ukupnu raznolikost tako što ćete sabrati sve baze u jednoj populaciji i uporediti ih sa svim bazama u drugoj populaciji. Posmatranje koliko se razlikuju daje vam predstavu o tome koliko su dve populacije genetski različite jedna od druge.
Zahvaljujući bankama gena nastaju nove sorte
Korišćenje istorijske genetike za inovacije nije ništa novo.
-Mislim da većina sorti soje na tržištu danas ima određene gene iz kolekcije koji su izuzetno vredni, rekao je Brajan Dirs, profesor emeritus na Univerzitetu u Ilinoisu.
Kao primer, on navodi otpornost na sojine cistoidne nematode (SCN). To je ključna osobina koju treba imati kod sorti soje koje se gaje na Srednjem zapadu. Većina sorti na tržištu ima gene za otpornost na SCN poreklom iz kolekcije germinativne plazme soje.
Banke gena Ministarstva poljoprivrede SAD su takođe korišćene za razvoj specijalnih sorti kao što je soja sa visokim sadržajem oleinske kiseline.
Problemi sa finansiranjem
Finansiranje je velika briga za mnoge banke semena, jer zahtevaju dugoročne obaveze i budžete.
Banke gena Ministarstva poljoprivrede SAD suočile su se sa smanjenjem finansiranja i broja zaposlenih, što ugrožava dugovečnost genetske raznolikosti sa sedištem u SAD.
-Oni iskreno čine sve što mogu da uzgajaju i obnove to seme za istraživače, ali znatno zaostaju. Seme se kvari brže nego što može da se obnovi, tako da gubimo taj zaista vredan genetski material, rekao je Džozef Gejdž, profesor nauka o usevima i zemljištu na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Banke gena daju uvid u prošle poljoprivredne i kulturne prakse
Pored komercijalnih koristi, banke gena mogu pružiti i dragocen uvid u prošle poljoprivredne i kulturne prakse.
-Svi ljudi koji su živeli u ovoj zemlji, naši preci, uzgajali su ovo, jeli ga i koristili u određene kulinarske svrhe. U njima se krije i nasleđe. To seme je reprezentativno za to kako su naši preci obrađivali zemlju, kako su preživljavali i kako smo došli do mesta gde smo danas.
U najtežim slučajevima, banke gena mogu spasiti ugrožene sorte od izumiranja.
Fauler je opisao svoje omiljene kutije u Globalnom skladištu semena Svalbarda kao „ubedljivo najgore izgledajuće kutije u kolekciji“. Kutije, koje potiču iz Međunarodnog centra za poljoprivredna istraživanja u suvim područjima (ICARDA), kamionima su prevezene u skladište semena iz Sirije 2011. godine, samo dve nedelje pre nego što je građanski rat zahvatio tu zemlju.
Godine 2015, ICARDA je izvršila prvo povlačenje semena iz Globalnog trezora semena Svalbarda. Zbog nemogućnosti održavanja sirijske kolekcije zbog građanskog rata, rezervno seme je korišćeno za obnavljanje aktivnih kolekcija u Libanu i Maroku.
-Taj centar je bio glavno skladište materijala, posebno pšenice, ječma i nekoliko drugih važnih useva. Mnogo toga je sakupljeno u tom regionu, a mnogo toga je bilo u velikoj meri usmereno na toleranciju na sušu. Izgubiti tu kolekciju bila bi prava globalna humanitarna katastrofa, rekao je Fauler.
Izvor: Successful Farming