Uz ovako visoke temperature najbolje prija lubenica – hladi, donosi vitamine, minerale i sreću.
Crvena, sočna i rashlađena lubenica (Citrullus vulgaris) je pravi melem za telo u vrelim letnjim danima. Osim što gasi žeđ, lubenica vrlo povoljno deluje na rad organa za varenje i izlučivanje vode iz organizma.
Prijatan i osvežavajući ukus lubenice prvi su otkrili narodi pustinje Kalahari u Africi. U 13. veku Maori su je doneli u Evropu, a uz pomoć robova dalje je preneta u Ameriku. Danas je uzgajaju svi narodi gde može da uspeva, ali u proizvodnji prednjači Kina.
I ako je povrće, lubenica se poredi sa najboljim vrstama voća
Po ukusu i hranljivoj vrednosti poredi se sa najboljim vrstama voća i ako se lubenica ubraja u grupu povrća kojoj pripadaju i krastavac, tikvice, bundeve…
Ovo povrće u svežem stanju otklanja umor, popravlja raspoloženje, daje energiju i radni elan.
Preporučuje se i u ishrani ljudi sa bolestima srca, krvnih sudova, bubrega, žuči i jetre. Veoma je korisna kod obolelih od hroničnog hepatitisa. Takođe, olakšava tegobe osobama sa kamenjem u žuči, bubrezima ili bešici, utiče na njihovo rastvaranje i izbacivanje, uz istovremeno sprečavanje stvaranje novih kalcifikata. Konzumiranjem lubenice olakšava se metabolizam, normalizuje crevna flora i peristaltika.
ČITAJTE I: Ilin: Imamo dovoljno sopstvenog bostana, a ne manjka ga ni za izvoz
Ovakvo delovanje postiže zahvaljujući kompleksnom sadržaju važnih sastojaka. Na prvom mestu, bogatstvu vodom koja ide do čak 93 odsto, dok šećera ima između šest i 14 odsto. Sadrži i obilje minerala i vitamina, a vrlo malo belančevina. Od vitamina najviše ima karotena, vitamina grupe B i nešto malo vitamina C.
Pola kilograma lubenice dnevno, zadovoljiće potrebe organizma i u vitaminu C. Od minerala najviše ima kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, cinka, gvožđa i bakra. Dobar je izvor i likopena. Zbog svega navedenog lubenica predstavlja izvanrednu dijetetsku i lekovitu namirnicu.
Delotvorni sastojci, poznati kao fitonutrijenti, sadrže likopen, betakaroten i novootkrivenu supstancu citrulin, koja ima poseban značaj. Upravo je sposobnost citrulina usmerena na opuštanje krvnih sudova i delovanje slično vijagri. Prilikom konzumiranja citrulin se, posredstvom određenih enzima, preobražava u arginin. A arginin je aminokiselina, čudotvornog delovanja na srce i krvotok, kao i na sveukupni imuni sistem organizma.
ČITAJTE I: Hrana koja „hladi“ telo
Istraživanja američkih naučnika pokazala su da paradajz više nije ni „kralj likopena“. Jarkocrvene podvrste lubenice istisnule su aktuelnog „kralja“. Ustanovljeno da u njima, pored 92 odsto vode, preostalih osam odsto odnosi se na izuzetno važan sastojak likopen, antioksidans koji štiti ljudsko srce, prostatu i kožu.
Lubenica za doručak, ručak ili večeru
Osim dijabetičara, lubenicu svi mogu da konzumiraju u neograničenim količinama. Ona nema mnogo kalorija, ali zato visok nivo šećera koji stiže u krv omogućava da se veoma brzo oseti okrepljujuće delovanje. Lubenica može da se jede u neverovatnim količinama. Ako se jede za užinu, treba da se jede manje. U suštini, može da zameni svaki obrok. Preporučuje se da makar jednom nedeljno na dnevnom meniju bude lubenica kao odličan čistač organizma.
Kako odabrati i čuvati lubenicu?
Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na koru koja mora da bude glatka i ne previše sjajna. Kada se udari po kori zvuk ne sme da bude šupalj, a strana na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom sazrevanja treba da bude žućkasta.
Lubenica se čuva u frižideru cela ili sečena najviše nedelju dana. Isečena se omota plastičnom folijom da bi se sprečilo njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.
Ulje semena lubenice ima aromu lešnika
Pored upotrebe u svežem stanju, plodovi mogu da se prerade u sirupe, sokove, džemove, slatko, dok se iz semena ekstrahuje kvalitetno ulje bogato vitaminom D. Ulje semena lubenice tradicionalno se koristi u kulinarstvu, naročito u zemljama Srednje Amerike i Afrike.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Njegove hemijske karakteristike pokazuju visok sadržaj proteina koji dostiže nivo od čak 38 odsto. Ima karakterističnu boju ćilibara, aroma mu je nalik lešniku, sadrži relativno visok procenat nezasićenih masnih kiselina, među kojima je najviše zastupljena linolna. Dokazano je i umereno prisustvo zasićenih masnih kiselina, među kojima su najdominantnije palmitinska i stearinska.
Mada nisu dokazana posebna lekovita svojstva ovog ulja, ono je zbog lešnik arome veoma prijatnog a neobičnog ukusa, koje do izražaja dolazi posebno u salatama.
Priredio: Agroportal.rs