Na njivama ZZ „Beška“ iz Beške i kooperanata ove zadruge, žetva suncokreta je završena. Ostvareni su prinosi od 2-3 tone po hektaru. To je, kako kaže direktor ove zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, izuzetno skromno.
Kombajni ne miruju jer je u toku i žetva kukuruza. Ovogodišnji rod je od 3-5 tona po hektaru. Zbog otkupnih suncokreta i kukuruza, po Lončarevim rečima, proizvodnja suncokreta ove godine dala je bolje rezultate.
-Ne treba zaboraviti da je cena suncokreta niža od prošlogodišnje. Mi akontno našim kooperantima isplaćujemo 50 dinara za kilogram sa PDV-om. To je viša akontna cena od one koju su nama dale uljare -40 din/kg plus PDV. Mi smo se vodili berzanskim cenama 51-52 dinara po jedinici mere i nadom da to neće ostati tako. Već godinama unazad mi imamo najniže cene suncokreta u okruženju. Naše uljare se lako dogovore jer ih nema puno, objašnjava Lončar.
ČITAJTE I: Ratarstvo ne donosi zaradu, neophodna je diversifikacija proizvodnje
Na pitanje kakav je kvalitet zrna kukuruza on kaže da analizu na mikotoksine nisu radili ali da je veličina zrna kao kod kukuruza kokičara. Verovarno ima veći udeo omotača od skrobnog dela. Vlaga kod prijema je 12-14 odsto što ukazuje da je zrno presušeno.
Ni jedno zlo ne ide samo
-Kada smo uradili analizu zemljišta, rezultati su pokazali da je na dubini 30 cm procenat vlage 2,8 što je strašno. Naša zadruga ima i zasad višnje i visoke temperature vazduha isisavaju vodu iz biljaka. Sem toga, naše područje u dva navrata je pogodio i grad. Tako da nam je celokupan rod prodat kao druga klasa po ceni od 50 dinara za kilogram. Prinos je bio znatno bolji nego prošle godine ali je ostvarena cena skromna, kaže naš sagovornik za Agroportal.rs.
ČITAJTE I: Izazovi nove sezone – Kako osigurati stabilan prinos uljane repice uz KITE DOO
Po njegovim rečima prošle godine zbog poznih mrazeva ostvareno je 30 odsto roda ali je višnju prve klase pratila visoka cena. Kada se podvuče crta zaključak je da je lane višnja donela dobru zaradu.
-Poljoprivreda je velika kockarnica. Ove godine, uprkos dobroj agrotehnici i prinos pšenice bio je od 5-6,5 tona po hektaru što je daleko od ulaganja i roda na koji smo navikli. Pšenicu je zahvatio grad i u vreme cvetanja i u vreme nalivanja zrna. Imali smo i uljanu repicu koju je redukovao grad za 35 odsto. Po zemlji je otprilike prosuta 1,5 tona po hektaru. Na našem terenu bilo je i grada i oluje i suše, kaže Lončar.
Bez 50 litara kiše planiranje nove proizvodne godine je nemoguće
Nakon žetve jesenjih ratarskih kultura po kalendaru radova trebala bi da počne priprema zemljišta za setvu uljane repice. Naš sagovornik kaže da od tog posla nema ništa dok se ne steknu uslovi. Ako narednih mesec dana ne bude padavina koje će omogućiti obradu zemljišta, setva uljane repice će izostati.
-Ako ne bude 30-50 litara kiše po kvadratnom metru u kontinuitetu, seme uljane repice koje smo preuzeli, ostaće za neku drugu sezonu, objašnjava Lončar.
Na pitanje kako u sadašnjim uslovima isplanirati novu proizvodnu godinu, on kaže da je to veoma složen posao. Trenutni pokazatelji nisu dobri. U skladu sa tim, kako kaže, možda je dobro planirati setvu što više ozimih kultura. Ali, tržište to ne valorizuje što pokazuju izuzetni niske cene i kukuruza i pšenice.
-Takođe, plasmani nisu laki. Nema izvoza ni Dunavom ni železničkim putevima. Na kraju ostaje pitanje čime se baviti u njivskoj proizvodnji.
Na osnovu svega navedenog nameće se zaključak da ove godine ni diversifikacija primarne poljoprivrede proizvodnje nije mnogo pomogla. Kao je rekao direktor ZZ „Beška“ Dragan Lončar, izostala je svaka mogućnost da neka od biljnih kultura donese zaradu kojom bi se nivelisali gubici na drugim stranama. Na kraju ostaje pitanje: Šta i kako dalje?
Piše: Jasna Bajšanski