Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2026. godine su 148.639 dinara po hektaru.
Oni su projektovani na prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru. Kada se troškovi proizvodnje podele sa prinosom, cena koštanja proizvodnje pšenice je 27 dinara za kilogram. Sa promenom visine prinosa menja se i cena koštanja proizvodnje. Trenutna situacija na tržištu je takva da se nude mnogo niže cene za ovogodišnju pšenicu. Starom pšenicom trguje se po relativno niskim cenama. To upućuje na zaključak da ni tržišna cena nakon žetve neće biti na zadovoljavajućim nivou koji pokriva troškove proizvodnje.
Ista pitanja punih 19 godina
Ovi podaci saopšteni su na 19. Žetvenom danu koji su organizovali ZSV i ZZ “Tisa” iz Bačkog Petrovog Sela.
– Svake godine u ovo vreme, bezmalo dve decenije unazad, poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze se u neizvesnoj poziciji na koju ZSV uvek ukazuje. Pitanja su uvek ista: da li će se njihov rad isplatiti, koliki će biti prinosi, a iznad svega, da li će uspeti da prodaju pšenicu po ceni koja prevazilazi troškove njene proizvodnje – rekla je mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV.
Po njenim rečima, u Vojvodini su ove godine izražene regionalne razlike u pogledu očekivanih prinosa i kvaliteta pšenice. Prema trenutnim parametrima očekuje se žetva sa prosečnim prinosima i dobrim kvalitetom proizvoda. Akcenat je stavila na troškove proizvodnje koji su visoki i imaju dalji trend rasta. S’ druge strane, tržišna cena izuzetno je niska i ispod cene koštanja proizvodnje.
ČITAJTE I: Degradacija zemljišta degradira prirodu i ljude
Da bi poljoprivrednik zaradio na akontnoj ceni od 19 dinara, koliko sada nude otkupljivači, potrebno je da sa jednog hektara požanje 8 tona pšenice.
-To nije slučaj samo u ovoj godini, već nekoliko godina unazad. Ne samo kod pšenice, već i kod većine drugih ratarskih kultura. Finansijska iscrpljenost poljoprivrednika i zadruga posledica je ovakvog stanja. Ovo je veliki izazov koji se ponavlja iz godine u godinu, naglasila je Nestorov.
Šta je sa interventnim otkupom i kolike su zalihe?
ZSV svake godine resornom ministarstvu upućuje zahtev za interventnim otkupom od strane Direkcije za republičke robne rezerve. Međutim, kako kaže predsednica ovog saveza, uočava se velika tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve.
-Govori se o ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. One ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. To mora biti pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kada žetva već počne. Veliki problem je i to što nemamo zvanične podatke kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. Nadležne institucije dužne su da ih iznesu, poručila je mr Jelena Nestorov.
Predsednica ZSV istakla je i da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. To objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu.
-Danas u Evropi imamo tržište koje ne funkcioniše. To se vidi i na tržištu ratarskih proizvoda, na tržištima drugih poljoprivrednih proizvoda, to vidimo i kod mleka. Uočava se vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene dok sa druge strane izostaje zaštita poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji. Poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu biti prinuđen da odustane od posla, istakla je Nestorov.
Zadrugari nude rešenja resornom ministarstvu
UO ZSV uputio je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zahteve i predloge mera kojima bi se unapredio položaj poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga.
Na prvom mestu je uvođenje mere podrške proizvođačima kroz obezbeđenje beskamatnih kratkoročnih kredita kod poslovnih banaka, uz subvencionisanje kamate od strane države, najmanje za period od 3 meseca. Ova mera treba da bude usmerena prema svim zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednicima koji imaju registrovanu proizvodnju pšenice u E-agraru. Cilj je omogućavanje odlaganja prodaje pšenice novog roda nakon žetve po cenama koje ne pokrivaju troškove proizvodnje.
ČITAJTE I: Cenovnik mašinskih usluga ZSV pomaže u upravljanju troškovima poljoprivredne proizvodnje
Na drugom mestu je zahtev da se isplati 2. rata osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji, koja je predviđena planom javnih poziva za period septembar-oktobar 2026. godine. I to u punom iznosu za sve zemljoradničke zadruge i poljoprivredne proizvođače sa aktivnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, nezavisno od vrste proizvodnje i svih drugih kriterijuma.
-Zemljoradničke zadruge su u ovoj i prethodnim godinama podnele izuzetno velik teret krize za svoje zadrugare i kooperante. Obezbedile su im repromaterijale i kada se nisu razdužili zadrugama za prethodne dugove. Čuvale su njihove proizvode do boljih uslova za prodaju. Bez zadruga, sigurno bi imali i manje količine i lošiji kvalitet pšenice u ovogodišnjoj žetvi. Međutim, u agrarnoj politici, ne uvažava se doprinos i značaj zadruga, koji su u ovim kriznim godinama još izraženiji nego u stabilnim uslovima poslovanja, naglasila je Nestorov.
Zato je, kako je rekla, ponovljen i zahtev za formiranje radne grupe za razvoj zadrugarstva pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pomoć i podršku nadležnih organa u ovim teškim vremenima za poljoprivredu i zadrugarstvo bi trebalo značajno unaprediti. Sa druge strane, u zadružnom sektoru je potrebno težiti što boljem i širem zadružnom organizovanju, vodeći se ekonomskim interesima zadruga i zadrugara.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Na 19. Žetvenom danu okupili su se poljoprivrednici, zadrugari, stručnjaci koji su izneli presek stanja i ekonomsku računicu prinosa za ovu godinu. Podršku organizatorima pružili su suorganizatori, kompanija KITE DOO Novi Sad i Privredna komora Vojvodine.
Piše: Jasna Bajšanski