Sredstva predviđena za poljoprivredu u budžetu za sledeću godinu dovoljna su za sva predviđena direktna davanja. Ovo kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Glavna izmena Zakona o podsticajima je povećanje granice za podsticaje po hektaru sa 20 na 100 hektara, a dodatni broj gazdinstava koji bi se prijavio za podsticaje je oko 14.000, sa oko 200.000 hektara.
ČITAJTE I: Zadrugari žele nova znanja i izlaz iz preteške situacije u poljoprivredi
Druga izmena se odnosi na obaveze svih korisnika subvencija koji su dobili ta sredstva, a ne obrađuju zemlju, da novac vrate u budžet sa zakonskom zateznom kamatom. Odmah nakon usvajanja Zakona o budžetu biće izmenjen i pravilnik o registru poljoprivrednih gazdinstava, čime će ova poljoprivredna gazdinstva, odnosno korisnici subvencija koji nezakonito koriste ta sredstva, biti stavljeni u pasivan status na pet godina.
Sledeća izmena se odnosi na povećanje minimalnih iznosa za pojedine vrste podsticaja, kao što je premija za mleko koja se povećava sa 10 na 15 dinara po litru, a podsticaji po hektaru za biljnu proizvodnju se povećavaju sa 6.000 na 12.000 dinara.
Sledeće godine planirana su i dodatna uvećanja za ovce i ovnove kao i koze i jarčeve sa 7.000 na 10.000 dinara, a planirano je i povećanje za koke od 60 do 140 dinara, rečeno je na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj kaže da će našim poljoprivrednicima naredne godine svakako biti teško. To se može reći već na osnovu iskustava iz ove godine. Nažalost, nastavlja se trend koji nije povoljan za njih i u takvoj situaciji visina subvencija je izuzetno bitna.
– U tom kontesktu, apel Zadružnog saveza Vojvodine je da subvencije budu što veće. Svesni smo da su davanja po hetaru u zemljama u okruženju, posebno u članicama EU, mnogo viša nego u Srbiji. To u startu, s’ jedne strane, za nas znači zaostajenje u konkurentnosti. S’ druge strane, Zadružni savez Vojvodine se zalaže da se subvencionišu sve površine zadrugara i zadruga jer su one u legalnom sistemu i na svim tim površinama, bez obzira šta se uzgaja, od prodaje proizvoda državi se plaća porez, smatra Nestorov Bizonj.
ZSV je saglasan sa promenama koje se odnose na povećanje broja hektara ali, ne u celini. Kod zadruga i zadrugara treba sve subvencionisati, a direktna davanja trebaju da budu što je moguće viša.
-Kada govorimo o premiji za mleko, svesni smo kroz šta sve su poslednjih godina prošli stočari u Srbiji tako da bi apsolutni akcenat trebao biti na premijama za mleko, regresima i ostalim davanjima, poručuje predsednica ZSV.
Jelena Nestorov Bizonj i Nikola Mihailović
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović smatra da se može reći, ako se govori o subvencijama, da para nikad nije dosta. Ali, kako kaže, najbitnije je taj novac upotrebiti adekvatno i uložiti u ono što donosi rezultate.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
-Mi u ZSS uvek insistiramo na kvalitenoj analizi kako bi se utvrdilo šta je to što donosi, a šta je to što odnosi rezultate. Na prvom mestu treba videti zbog čega se smanjuje stočni fond za koji se izdvajaju značajna sredstva. Blagi porast beleži se kod ovčarastva gde su subvencije nešto veće. Da li su to stvarni rezultati ili je u pitanju igra brojeva, to treba videti. Ono što svakako treba naglasiti je da su govedarstvo i ovčarstvo osnov razvoja srpske poljoprivrede, zaključuje Mihailović.
Piše: J. Bajšanski
Foto: Agroportal.rs