Laskavu titulu „Poljoprivrednik nove generacije“ ponelo je 10 mladih poljoprivrednika – 9 iz Vojvodine i jedan iz centralne Srbije. Priznanja su im uručena na edukativnoj, agrarnoj konferenciji koja je održana na u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma.
Laureati su prethodno morali da ispune određene uslove: da su visoko obrazovani, mlađi od 40 godina i da imaju značajne investicije na svom gazdinstvu.
ČITAJTE I: Intervju: Direktor RFV Goran Savić o izazovima na tržištu finansijskih usluga
Branislav Cukić iz Barande je diplomirani inženjer poljoprivrede. Poljoprivredni fakultet, smer ratarstvo i povrtarstvo završio je u Beogradu. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva, u čijem fokusu je ratarstvo i to: kukuruz, suncokret i pšenica. Rođen je 1993.godine, a već u ranom detinjstvu, nastavljajući porodičnu tradiciju pokazivao je afinitet prema poljoprivredi i kako kaže u traktoru je od svoje šeste godine. Otud i ljubav prema poljoprivrednoj mehanizaciji koju smatra fundamentalnim faktorom moderne proizvodnje. Redovno posećuje sajmove u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji gde rado obilazi i poljoprivredna gazdinstva i upoznaje se sa dometima zapadno-evropskih kolega. Uspešno je konkurisao za IPARD program obnove mehanizacije. Sledeća velika investicija biće izgradnja podnog skladišta za skladištenje žitarica.
Aresen Gradinac iz Srbobrana je rođen 1985.godine. Po obrazovanju je diplomirani pravnik- master. U profesionalnoj karijeri bavio se akademskim i naučnim radom. Bio je i asistent na predmetu Uvod u pravni i politički sistem Evropske Unije. Ipak, prevagnula je želja za bavljenjem poljoprivredom. Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, od samog početka je shvatio koliko je važno implementirati znanje i nove tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju. Bavi se savremenim ratarstvom u kojem dominiraju pšenica, kukuruz i soja, a veliku pažnju pridaje preciznoj poljoprivredi i savremenoj mehanizaciji. Uspešno je konkurisao za sredstva iz IPARD fondova, a naredna velika investicija odnosiće se na zalivne sisteme. Velika motivacija su mu ćerke, trogodišnja Katarina i devetomesečna Larisa
Stanko Pejić iz Futoga je rođen 2004. godine. Pohađa srednju Poljoprivrednu školu i učenik je četvrtog razreda opšteg smera. Odrastao je u porodici koja se bavi isključivo poljoprivredom, zato je, kako ističe od malena razvio veliko interesovanje i ljubav prema tom poslu. Zajedno sa bratom Lazarom od malih nogu pomaže u obavljanju poslova na gazdinstvu. Struktura proizvodnje je ratarsko- povratrska. U ratarstvu dominiraju pšenica , soja i kuruz, a u povrtarstvu krompir, kupus, sargarepa i cvekla. Stanko se bavi i plasmanom odnosno prodajom proizvoda, kako na domaće tako i na inostrano tržište. Želi da se usavršava i stiče nova znanja kako bi išao u korak sa savremenim trendovima u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.
Boško Jurišić iz sremskog sela Šuljam je rođen 1984.godine. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva na kojem dominira stočarska proizvodnja, tačnije uzgoj svinja. U tom poslu je od svoje rane mladosti, tačnije od 2000. godine. Dragocena znanja iz oblasti svinjarstva dobio je od dede i oca. Sada ima 700 komada svinja, a u planu je i proširenje obima proizvodnje. Mnogo pažnje pridaje kvalitetnoj genetici, automatizaciji farme, a lično je ponosan na novi savremeni objekat koji je podigao 2017.godine. Boško smatra da su znanje i investicije u savremenu proizvodnju važna pretpostavka uspeha, te ističe da su mu u poslu velika podrška supruga i troje dece. Uzgoj svinja ne može biti uspešan ako se ne radi sa ljubavlju i ogromnom posvećenošću.
Ana Spasojević iz Kaonika kod Kruševca je veliki zaljubljenik u poljoprivrednu proizvodnju i život na selu. Odrasla je u Kaoniku. Ekonomski fakultet završila je u Beogradu, a nakon studija se vratila na selo gde je nosilac svog poljoprivrednog gazdinstva, uz to bavi se i knjigovodstvom, a svoja ekonomska znanja uspešno implementira u preduzetnički aspekt bavljenja poljoprivredom. Mnogo pažnje posvećuje savremenim trendovima u poljoprivrednoj proizvodnji, a kao velika ljubiteljka voćarstva smatra da bez savremenih principa proizvodnje, odnosno primene novih tehnologija koje su bazirane na integralnom pristupu koji isključuje faktore klimatskih rizika, poput protivgradnih mreža i navodnjavanja, nema ni uspeha. Ana ima dvoje dece, a na instagram i fejsbuk platformama, na profilu „ŽENA POLJOPRIVREDNICA“, promoviše život i rad na selu i piše o položaju žena u ruralnim sredinama.
Miloš Petrović iz Čoke je rođen 1991.godine . U poljoprivrednoj proizvodnji je od 2012. godine, a od 2019. je direktor ZZ „AGRO ČOKA“. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista koji je menadžerska i ekonomska znanja uspešno integrisao sa dobrim poznavanjem različitih vidova poljoprivredne proizvodnje. Za uspeh u agraru neophodan je spoj ratarstva, stočarstva, precizne poljoprivrede i navodnjavanja, ističe Miloš i navodi da su upravo na tim stubovima postavljeni temelji Zemljoradničke Zadruge na čijem je čelu. Prednosti udruživanja za svakog poljoprivrednika jesu lakša i povoljnija nabavka repromaterijala i zajednički nastup na tržištu, kaže Miloš i navodi da je znanje udruženo sa novim tehnologijama imperativ.
Aleksandar Bečelić iz Gardinovaca je rođen 1988.godine. Završio je srednju poljoprivrednu školu i nosilac je poljoprivrednog gazdinstva na kojem se bavi i ratarstvom i stočarstvom. Smatra da je ovakva simbioza neprikosnovena u domenu održive poljoprivrede. U ratarstvu dominiraju kukuruz, suncokret, uljana repica i soja, a u stočarstvu je akcenat na uzgoju svinja. Aleksandar kontinuirano radi na osavremenjavanju gazdinstva kupovinom nove mehanizacije koja ima veliki uticaj na produktivnost poljoprivredne proizvodnje. Planira nastavak obnove mehanizacije, ali i rad na ličnoj edukaciji jer je koncept kontinuiranog obrazovanja, kako i sam poručuje, ključ uspeha.
Pavle Kucurski iz Stapara je diplomirani ekonomista u oblasti menadžmenta i marketinga.Ekonomska znanja uspešno implementira u upravljanje svojim poljoprivrednim gazdinstvom, kao i porodičnim preduzećem Agroplod. Porodica Kucurski je u poljoprivredi više od pola veka, a pored ratarstva, od pre deset godina bave se i govedarstvom. Pavle ističe, da je za svaki uspeh potrebno precizno definisati ciljeve i planski ih realizovati. Veliki iznačaj pridaje investicionim ulaganjima u savremene tehnologije. Uspešno je alplicirao za sredstva iz IPARD fondova Evropske Unije, kako bi obnovio poljoprivrednu mehanizaciju. Spoj ratarstva i stočarstva je neopohodna karika u lancu održive poljoprivredne proizvodnje koja ne degradira prirodne resurse, a istovremeno donosi vrhunske razultate.
Aleksandar Đuragin iz Čuruga, rođen je 1993 godine. Po obrazovanju je diplomirani pravnik- master. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva, a u strukturi njegove ratarske proizvodnje, u kojoj postiže zavidne rezultate, dominiraju pšenica, soja i kukuruz, uspešan je i u prozvodnji uljane repice. Veliku pažnju pridaje savremenoj poljo-mehanizaciji, preciznoj poljoprivredi, analizi zemljišta..modernoj agrotehnici zasnovanoj na preporukama struke i nauke. Aleksandar, zahavljujući sveobuhvatnom i temeljnom obrazovanju, kontinuirano prati agrarna kretanja na globalnom nivou. Smatra da moderan poljoprivredni proizvođač mora da bude multidisciplinaran i da poseduje znanja i pravovremene informacije kako o novim trendovima u proizvodnji, tako i o situaciji na tržištu. Već nekoliko godina sistematski ulaže u obnovu mehanizacije, a planira i da se oproba u apliciranju za sredstva iz predpristupnih fondova Evropske Unije. Kako ističe, planira da proširi proizvodnju i nastavi da radi na njenom daljem unapređenju.
Braća Kurtagić iz sela Čitluk sa Peštera, opština Sjenica su istinski primer kako rad, red i disciplina donose odlične rezultate. Ovaj složni četverac čine: Saladin 1982 godište, godinu dana mlađi Ekrem, Šefćet rođen 1978 i najstariji Ramo, rođen 1973.godine. Naši laureati su odlični ovčari, a njihovo stado broji čak 1500 grla autohtone sjeničke rase. Oni su treća generacija ovčara u svojoj porodici. U posao ulažu ogromnu energiju, posvećenost i znanje, a kada je tako onda ni vrhunski rezultati ne mogu izostati poručuju Kurtagići.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Isplata subvencija mladim poljoprivrednicima je veoma važna za naše Ministarstvo, jer smo upravo njih prepoznali kao ključni faktor za dalji opstanak i razvoj srpskog agara. Agrarni budžet za narednu godinu nadmašiće sve prethodne i iznosiće gotovo 80 milijardi dinara. Ovo je zaista rekordan budžet što se tiče poljoprivrede i sredstava za subvencije, za koje je namenjeno 68,7 milijardi dinara, što iznosi 87% budžeta Ministrastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2023. godinu i 35 odsto ukupnih subvencija Republike Srbije, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Milica Đurđević.
Skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Privredne komore Vojvodine, Zadružnog saveza Vojvodine, , Garancijskog fonda Vojvodine, Gradskog veća za privredu, Novosadskog sajma, kompanija…
Organizator događaja je bilo Udruženje „Poljoprivrednici nove generacije“.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski