Od čačanskih sorti šljiva komercijalno se gaje Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja, Čačanska rodna, a poslednjih godina sporadično se podižu zasadi u kojima je sorta Nada. Druge sorte nisu u velikoj meri zastupljene u organizovanoj proizvodnji.
ČITAJTE I: Svaka sorta šljive ima svoju namenu
A da bi proizvodnja šljive bila uspešna neophodno je na pravilan način sprovoditi veoma važnu pomotehničku meru – rezidbu i to od formiranja krune stabla, pa do optimalizacije roda. Od dr Milisava Mitrovića saznajemo da je rezidba specifična mera prvenstveno zbog toga što kod svake sorte ovaj postupak treba sprovoditi u skladu sa intenzitetom rodnosti i prema habitusu krune.
-U skladu sa rečenim, na Čačanskoj ranoj u prvim godinama razvoja ne bi trebalo raditi oštru rezidbu. Takođe, nezaobilazna su povijanja i razvođenja grana i to od godine sadnje pa do 3-4 godine, odnosno, dok stabla ne uđu u ozbiljniju rodnost. To znači da već krajem juna u prvoj godini po sadnji, prirast svakog stabla treba zaustavljati jer on može biti veći i od jednog metra. Mnogi smatraju da je to dobro, međutim kod tako jakog prirasta obavezno treba uraditi rezidbu koja podstiče vegetativni razvoj, objašnjava dr Milisav Mitrović.
Kod Čačanske lepotice i Čačanske rodne, kako kaže, razvođenje je još potrebnije. Kao primer navodi osobenost Čačanske rodne da formira grane pod oštrim uglovima. Ukoliko se ne interveniše, grane i stabla bivaju opterećeni rodom, pa usled oluje ili nekih drugih faktora, može doći do otcepljivanja grana na oštrim uglovima. To je razlog zbog kojeg te uglove treba uvećavati već od prve godine.
-Kod Čačanske lepotice to nije slučaj ali, kada je svaka grana pod većim uglom, odnosno raširenija, bolje se formiraju cvetni pupuljci, a plodovi su bolje osunčani i dobijaju bolju koloraciju. I efekat mehanizovane zaštite kod tako otvorenih prostora je neuporedivo bolji u odnosu na one grane koje su pod oštrim uglovima, kaže Mitrović i dodaje da u prve tri godine u donjim spratovima koji čine osnovu krune rezidbu treba svesti na minimum, a prikraćivati grane na drugom i trećem spratu.
Kada stabla ulaze u punu rodnost donje grane se skraćuju prema stepenu opterećenja na 1/3 do 1/2. Opet treba pomenuti sortu Čačanska roda koja ima svoje dobre ali i loše strane. Ona ima izuzetno velik rodni potencijal, što joj i ime govori, čak 2,2 ploda po jednom cvetnom pupoljku se zamtnu i kada se desi da u nekoj godini na stablu imamo više plodova nego listova to je pokazatelj da je nešto loše urađeno. U takvim situacijama biljka ne može da iznese rod, plodovi su sitniji i nemaju dobar kvalitet ni za jednu namenu jer sadrže mali procenat šećera, odnosno suve materije, a za rakiju i mali sadržaj alkohola. Da bi se ovo izbeglo, kod Čačanske rodne oštrom rezidbom od 4-5 godine starosti treba ukloniti najmanje 50 odsto habitusa odnosno krune kako bi se dobila optimalna opterećenost stabla. Na taj način rodnost se stabilizuje i dobijaju se plodovi dobrog kvaliteta. Kada govorimo o Čačnskoj lepotici rezidba ne treba na bude tako oštra kao kod Čačanske rane. Ova sorta takođe ima izuzetno izražen rodni potencijal i kod nje grane treba formirati sa što otvorenijim uglovima iz istih, gore pomenutih, razloga.
-Čačanska najbolja nije toliko zastupljena sorta ali njeno prisustvo u voćnjacima nije zanemarljivo. I u ovom slučaju obavezno treba uraditi razvođenje grana, a kada stablo uđe u punu rodnost potrebno je uraditi optimalnu rezidbu kako bi kvalitet ploda bio dobar jer su krupni plodovi upravo karakteristika ove sorte. U suprotnom plodovi, koji sazrevaju u drugoj polovini avgusta, nemaju adekvatnu tržišnu vrednost. Uvek treba nastojati da svako stablo bude optimalno opterećeno jer u tom slučaju plodovi mogu težiti i do 80 grama, kaže nas sagovornik.
Sorta Nada Instituta za voćarstvo u Čačku zaživela je pre jedne decenija i poslednjih godina budi veće interesovanje. Njena karakteristika su takođe malo oštriji uglovi grana ali, ne kao što je to slučaj kod Čačanske rodne, približno su kao kod Čačanske lepotice, i stoga i kod nje u prve 3-4 godine od sadnje treba uraditi razvođenje grana i optimalnu rezidbu dok stablo ne uđe u punu rodnost.
-Želim da ukažem da se u rezidbi jednogodišnji letorasti različito prekraćuju samo u drugoj, eventualno trećoj godini starosti stabla dok se ne formira gabarit krune. Posle toga oni se ili uklone do osnove ili se u celosti ostavljaju da budu rodni jer jednogodišnji letorasti kada stablo ulazi u punu rodnost od polovine pa do vrha nose rodni potencijal. Ako bi se prekraćivali rodni potencijala bi bio uklonjen, a ostao bi samo vegetativni razvoj, a voćku treba formirati tako da sem vegetativnog ostane i rodni potencijal, kaže dr Milisav Mitrović.
Na osnovu ovog objašnjenja može se zaključiti da rezidba nije tako jednostavan postupak i da je za formiranje uzgojnog oblika potrebno i umnosti i sposobnosti, ali i osećaja da stabla budu optimalno opterećena kada uđu u punu rodnost. Na taj način dobija se stabilna rodnost i kvalitetan plod.
Piše: Jasna Bajšanski