Rat u Ukrajini zaustavio je izvoz suncokretvog ulja iz crnomorskih luka i prouzorkovao deficit ove namirnice na svetskom tržištu. U Ukrajini je proizvodnja obustavljena, dok je Rusiji zbog sankcija onemogućen izvoz. Kada je reč o Srbiji koja je izvoznik uljarskih proizvoda, ekonomisti kažu da nema razloga za paniku i pravljenje zaliha u domaćinstvima.
ČITAJTE I: FAO: Zbog rata u Ukrajini dosad nezabeležen rast cena hrane u svetu
Više od polovine svetske proizvodnje suncokretovog ulja se dobija iz semena suncokreta uzgojenog u Ukrajini i Rusiji. Sukob je teško pogodio snabdevanje. Bilo da je reč o pripremi pomfrita ili dinstanju jela, finansijski šok izazvan ratom se oseća u svakoj kuhinji, jer je jestivo ulje doseglo rekordne cene.
– Sa ovakvim skokom cene ulja za 200%, čak i 300%, cena usluge je takođe porasla – rekla je Anisa Kan, vlasnica restorana u Londonu.
Cena proizvodnje hrane su otišle u nebesa. U Londonu su kupci limitirani na dve boce suncokretovog ulja po osobi, što je jasan znak za brigu zbog nestašica.
Cene krenule „na gore“ pre rata u Ukrajini
Objašnjavajući skok cena ulja Olga Čurović, direktorka Poslovnog udruženja za industrijsko bilje za Euronews Srbija kaže da se situacija mnogo promenila od 2019. i 2020. godine. Kako ona naglašava, ulje je poskupelo jer je poskupela sirovina.
– Prvo je došlo do poskupljenja kukuruza i pšenice, kasnije je krenula skuplja proizvodnja uljarica i na kraju šećerne repe. Pre dve godine, pre rata u Ukrajini, sve su cene krenule na gore, počelo je poskupljenje i njihovih finalnih proizvoda, tada je 2019. godine otkupna cena recimo suncokreta kod nas bila 30-31 dinar, međutim 2020 – 37 dinara, a prošle godine bila je skoro 60 dinara i pre rata u Ukrajini došlo je do poskupljenja – rekla je ona.
Međutim, ona napominje da što se tiče Srbije, koja je zemlja izvoznik uljarskih proizvoda, nema razloga za paniku.
– Mi uz današnje zalihe ne treba da imamo bojazni da neće biti ulja na domaćem tržištu, niti da pravimo zalihe u domaćinstvima – rekla je ona i dodala da je potrošnja u Srbiji daleko manja od proizvodnje.
Kod ratara neće biti mnogo promena
Za Dalibora Paskulova, poljoprivrednika iz Botoša, ovakva situacija ove godine neće doneti mnogo promena. Kako je objasnio, na njegovom gazdinstvu zasejana je uobičajena površina pod suncokretom.
– Ne planira se proizvodnja ad hoc – sad je dobra cena pa ćemo redukovati kukuruz ili nešto drugo u korist suncokreta. To sve počinje u jesen kad se njive đubre i spremaju se za određenu kulturu. Na mom gazdinstvu će biti uobičajena količina suncokreta, to je otprilike 30% – rekao je on za Euronews Srbija.
On kaže i da su veliki problem spekulacije i da mnogi analitičari stihijski prognoziraju da će zbog rata verovatno da bude nestašica.
– To bi ozbiljna država trebalo da kompenzuje robnim rezervama koje bi trebalo da reaguju na tržište i da stabilnost cena ostane donekle na nivou kalkulacija ulaganja – rekao je on.
Ističe da se kod njega konkretno stvari neće menjati.
– Za mene konkretno ne menja stvari, proizvodnja počinje u jesen kada se njive pripremaju za određenu kulturu, tako da ne mogu sada preko žita da sejem sucokret, to je što je – dodao je on.
Izvor: Euronews Srbija