Firma „Kinoko“ iz Niša proizvodi organske tzv. gurme pečurke, a to znači da je reč o pečurkama koje nisu šampinjoni. Šitake, kraljevska bukovača, staroplaninska bukovača i lavlja griva – pečurke su koje čine portfolio ove firme.
ČITAJTE I: Napustila novinarstvo kako bi izučavala gljive
– Kada govorimo o proizvodnji ovih pečuraka nema u mid marketu. Ima ih u mikromarketu u Srbiji što podrazumeva manju proizvodnju, odnosno gajenje u podrumima i u makro, a to su velike fabrike u Kini, Americi i Indiji i još nekim zemljama koje ove pečurke troše u hiljadama tona. Tu nedostaju srednja preduzeća koja se bave gurmo pečurkama, a posebno ih nema u organskom uzgoju. Mi smo prvo krenuli u traženje tehnološko inovativnog rešenja koje bi malim ili srednjim preduzećima davalo mogućnost da se uključe u takav posao, kaže Milan Nocić.
Baveći se pronalaskom rešenja koje je trajalo 10-ak godina, kako kaže Nocić, „Kinoko“ je uspeo da reši ono najzahtevnije u organskom uzgoju ovih pečuraka – kako koristiti samo vodu i vazduh u njihovoj proizvodnji i kako prevazići nedovoljno znanja o njoj na našim prostorima.
-Znanja smo sticali tako što smo čitali sve studije o uzgajanju, uticaju, problemima u samom procesiranju i sl. koje su na ovu temu objavljene u svetu. Zbog perioda korone nismo imali prilike da se sa stručnjacima sastajemo uživo. Sa druge strane, ova tehnologija nije javno dostupna. Ljudi koji su je pronašli jednostavno je ne prodaju. Srbija troši jednu tonu ovih vrsta pečuraka, što je jako malo, kaže Nocić.
Na pitanje da li su napravili strategiju plasmana pre nego su odlučili da se upuste u ovaj poduhvat, on kaže da to ne postoji kada je neko pionir u poslu. Reč je o agilnom pristupu u kojem se koriste dve metode – jedna je ne baviti se procesima već ljudima, a drugi podrazumeva planove samo za dve nedelje.
-U inovativnim delatnostima ne može se baviti planiranjem jer ono traži kvalitetan input. Mi se i dalje bavimo istraživanjima i nekim čudom smo pred poslednji Poljoprivredni sajam uspeli da proizvedemo kraljevsku bukovaču što nam nikada pre toga nije pošlo za rukom. U jednoj američkoj studiji smo pronašli podatak da najveći uticaj na usporavanje njenog rasta ima dodatni kiseonik. Tako da smo otkrili da provetravanje u prostoriji njoj donosi dodatnog kiseonika. Prirodna sredina ove pečurke je podnožje neke šume u kojoj ima više ugljen-dioksida, a manje kiseonika, objašnjava on.
To znači da sve pečurke koje „Kinoko“ proizvodi podrazumevaju uzgoj u uslovima koji imitiraju prirodne i tu nema improvizacije. Koliko god je teška organska proizvonja ovih pečuraka, njihova prodja nije sporna.
Primera radi, lavlju grivu ljudi tretiraju kao magičnu, odnosno kao lek. Prirodno raste u severnoj zemljinoj polulopti, mahom u Americi, Kini i Japanu, u Evropi je veoma retka. Međutim, zbog svojih svojstava, danas se uzgaja u veštački kontrolisanim uslovima, širom sveta. U prirodi raste na uvenulom drveću, obično bukovom ili hrastovom. Iako popularna u istočnjačkoj tradicionalnoj kuhinji, tek od zadnje decenije prošlog veka se ubraja u lekovite i u naučnim krugovima, kada su sprovedena ozbiljna naučna istraživanja. Ustanovljeno je da ona uspešno obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija, pospešujući provodljivost nervnih signala kroz tkivo.Ova funkcija lavlje grive je svrstava među najznačajnije preparate kod tretiranja multiplaskleroze i distrofije mišića. Takođe, zbog pospešivanja tzv. NGF, odnosno faktora rasta nervnog tkiva, nezaobilazna je kod Alchajmerove bolesti i kod demencije. Uopšte, izuzetna je kod svih oboljenja nervnog sistema, što potvrđuje i vodeći svetski istraživači, među kojima i Paul Stamets.
Jedno od značajnijih skorijih istraživanja je ono izvedeno u Jokohami 2009, gde su se pokazala značajna poboljšanja kod pacijenata koji su uzimali lavlju grivu svakodnevno. Poboljšanja su bila primetna u vidu boljih kognitivnih sposobnosti. Ovo istraživanje je sprovedeno na pacijentima sa slabijim vidovima kognitivnih poremećaja. Drugo interesantno istraživanje je sprovedeno 2010. takođe u Japanu, nad ženama u menopauzi. Ova studija je pokazala da su se žene osećale bolje, imale manjih problema sa depresijom, te da im je koncentracija bila poboljšana. Ovakvih istraživanja ima sve više i ova gljiva tek treba da doživi svoj zenit popularnosti. Uostalom, vodeći japanski stručnjak za lekovite gljive, prof. Kavagiši, tvrdi da je lavlja griva gljiva 21. veka, piše portal lekovite-gljive.rs. Budući da sadrži polisaharide (heterobeta glukan), pripisuju joj se snažana antioksidantna dejstva. Tako ova gljiva ima važnu ulogu u obnavljanju kože i sluzokože, naročito sluzokože organa probavnog trakta.
Zbog ovih svojstava, kao i zbog aktivnog sastojka cijatena, ova gljiva je veoma značajna u borbi protiv čira na želucu, kao i raka jednjaka i želuca.
Takođe, lavlja griva prilično uspešno reguliše nivo holesterola i šećera u krvi. Zbog ovoga značajna je i za dijabetičare.
-Trenutno svoje pečurke prodajemo u tri velika trgovinska lanca – Metro, Kuća organske hrane Organico i Univerexport. Kanal distribucije nije problem ali, problem je tržište. U ovom poslu imamo tzv. „avokado problem“. To znači da pre 20 godina potrošači nisu planirali da jedu avokado jer ga nije ni bilo. Kada je godinama u velikom broju recepata nutricionista, blogerki i dr. bilo avokada, potrošači su počeli da razmišljaju o njemu, a bilo ga je u većini marketa. Kada je ova biljka organizvano počela da se tokom cele godine uzgaja u Meksiku, obezbeđeno je njeno kontinuirano prisustvo na tržištima. Isto je i sa našim pečurkama. Njihovo organizovano gajenje obezbeđuje im prisutnost na rafovima tokom cele godine za razliku od pečuraka koje se sakupljaju i koje su sezonskog karaktera, objašnjava Nocić.
On kaže da kanali distribucije vole kontinuitet u snabdevanju ali, na žalost, krajnji kupac ne zna da ove pečurke može kupiti tokom cele godine. Proći će još dosta vremena dok se ovo ne promeni. Edukacija potrošača ovde je najznačajnija, a „Kinoko“ nema vlastita sredstva za ove namene, te svoje pečurke predstavljaju na nastupima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbio organica“. Tržište je malo i zahtevno, pre svega u cenovnom smislu.
-Kao ekonomista nisam pristalica državnog intervenciozima ali kada je reč o organskoj proizvodnji, uključujući i našu, bez podrške države u ovoj proizvodnji nema uspeha, posebno jer je naša konkurencija svetska. Bez podrške, mali proizvođači nemaju nikakvu šansu, zaključuje Milan Nocić.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: J. Bajšanski