Sa izvrsnom infrastrukturom, dobro obrazovanom radnom snagom i strateškim položajem između Balkana i Zapadne Evrope, Slovenija ima jedan od najviših BDP-a po glavi stanovnika u centralnoj Evropi, uprkos tome što je u periodu 2008-09 pretrpela dugotrajnu recesiju usled svetske finansijske krize. Udeo poljoprivrede u BDP-u je svega 1% i uprkos značajnim sredstvima koje je ova zemlja iz fondova EU uložila u razvoj poljoprivrede, ruralni razvoj i jačenje poljoprivrednih gazdinstava, većina poljoprivrednika kaže da ne žive lako od ovog posla što je posebno izraženo ove godine. Značajan broj njih pored poljoprivrede radi i neki drugi posao. Članovi Društva agrarnih novinara iskoristili su svoju posetu Sajmu poljoprivrede „Agra“ da održe zajedničku konferenciju sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i hrane Irenom Šinkom na kojoj su, između ostalog, razgovarali i o merama pomoći slovenačkom agraru.
Kako se pozicionira slovenačka poljoprivreda u uslovima izraženih klimatskih promena, skupih energenata i promena na svetskim tržištima?
-Slovenija se već suočila sa požarima, sušom, promanama klime i skupim energentima zbog rusko-ukrajinskih sukoba. Da bi pomogli našim poljoprivrednicima zajedno sa predsednikom vlade Republike Slovenije doneli smopaket mera pomoći. Vlada je, zbog poskupljenja goriva, struje i sirovina, donela mere u iznosu od skoro 22,5 miliona evra, koje će pomoći sektoru poljoprivrede i ribarstva da se izbori sa većim troškovima proizvodnje i uzgoja. Mere se odnose na tri dela: pomoć sektoru mleka, pomoć u gorivu za poljoprivredu i ribarstvo i pomoć u oblasti repromaterijala odnosno đubriva. Paket mera za poljoprivrednike i ribare će omogućiti nastavak proizvodnje hrane i ublažiti posledice poskupljenja goriva, struje i sirovina. U 2022. godini biće isplaćeno ukupno skoro 22,5 miliona evra od čega je nešto više od 1,7 miliona evra iz evropskih fondova. Naredne godine biće isplaćeno 7,5 miliona evra od čega su 5,2 miliona evra iz evropskih fondova.
Kako će biti raspoređen taj novac?
– Za oko četiri hiljade farmi koje uzgajaju muzne krave biće isplaćeno 5,2 miliona evra na osnovu podrške proizvođačima mleka. To znači da će po mlečnoj kravi biti isplaćeno 60 evra i to do 30. septembra ove godine.
Svima koji su u 2021. godini ostvarili pravo na povraćaj akcize na energente koji se mogu koristiti za poljoprivrednu mehanizaciju predviđena je dvomesečna pomoć u iznosu od 0,2 evra za litar goriva – minimum 40 evra. Za oranice, njivu za uzgoj puževa, uzgoj jagoda na otvorenom, trajne zasade na oranicama, za plastenik, plastenik sa voćkama kao i za matičnu baštu, trajnu livada, hmeljište u tranziciji, ekstenzivni voćnjak, pašnjake sa razbacanim neopravdanim karakteristikama, privremene pašnjake i poljoprivredno zemljište u pripremi, predviđeno je 6,67 evra/ha. Za površine vinograda, intenzivnih zasada, hmelja, maslinika ili drugih trajnih zasada izdvojeno je 14 evra/ha.
Za oko 14 ribara koji su za 2021. godinu dobili refundaciju akcize za energente koji se koriste za pogon ribarskih plovila u toku svojih aktivnosti, zbog visokih cena energenata predviđeno je 0,2 evra po litru goriva ili maksimalno 35.000 evra bruto novčane pomoći.
Pomaže li država pri kupovini repromaterijala u poljoprivredi?
Na osnovu Uredbe o novčanoj naknadi zbog visokih cena reproduktivnog materijala koji se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju 15 miliona evra namenjeno je za njegovo sufinansiranje u iznosu od 35 do 50 hiljada evra po gazdinstvu. Ova sredstva obezbjeđuju se iz budžeta Republike Slovenije.
Novčana naknada se dodeljuje u obliku paušala po hektaru zemljišta u zavisnosti od vrste stvarne upotrebe i iznosi približno 31,73 evra za trajne livade, pašnjake sa razbacanim neopravdanim obeležjima, ekstenzivne voćnjake, hmeljarnike, višegodišnje zasade na oranicama, vinograde, matične biljke, intenzivne voćnjake, maslinjake, jagode u polju i druge stalne zasade. Za površine koje su njive, privremene livade, njive za uzgoj puževa, hmelja u prelazu, plastenika, plastenika sa voćnim zasadima i staklenika gde gajenje nije u zemlji novčana naknada je 63,46 evra. Minimalna novčana naknada je 50 eura po korisniku. Ako je više aktivnosti zastupljeno na gazdinstvu ukupan iznos ne sme prelaziti 35.000 odnosno 400.000 evra što zavisi od vrste aktivnosti.
Iz Evropskog poljoprivrednog fonda gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima koja se bave preradom, marketingom i razvojem poljoprivrednih proizvoda minimalno pripada 7,5 miliona evra privremene podrške koja će im biti isplaćena najkasnije do 15. oktobra 2023. godine.
Šta podrazumeva projekat „Finansijska nadoknada – repromaterijal u poljoprivredi”?
Inače, slovenačka Vlada donela je odluku da se projekat „Finansijska nadoknada – repromaterijal u poljoprivredi” uvrsti u važeći Plan razvojnih programa 2022-2025, koji pripada grupi projekata „Mere za ublažavanje cena hrane“.
Poljoprivredni sektor se suočava sa ozbiljnim posledicama, jer visoke cene energenata i energenata utiču na povećanje troškova proizvodnje, što za posledicu ima i povećanje cena sirovina, posebno đubriva, koje koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Procene Poljoprivrednog instituta Slovenije pokazuju da je cena proizvodnje pšenice porasla sa 578 evra po hektaru u 2021. na 937 evra po hektaru prema privremenim podacima za 2022. Slične stope zabeležene su i za ostale useve, ali nešto manje za trajne useve. Razlog za to je uglavnom rast cena đubriva, koje su, nakon velikih poskupljenja već krajem 2021. godine, dodatno porasle u 2022. godini.
Osnovna svrha projekta „Finansijska kompenzacija – repromaterijal u poljoprivredi” je smanjenje posledica rasta troškova proizvodnje u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim i smanjenje ugroženosti poljoprivrednih gazdinstava. Na osnovu podataka o površinama iz zbirnih prijava za 2022. godinu prema stvarnom korišćenju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i hrane procenjuje da će pravo na podršku imati oko 43.000 gazdinstava.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski