Porodica Feđver iz Tovariševa u štali ima 140 grla krupne stoke od kojih je 60 muznih krava, 14 su na zasušenju, pa trenutno ovo gazdinstvo dnevno „Imleku“ isporuči oko 1.000 litara mleka. U punoj sezoni količina isporučenog mleka dostiže cifru od 1.500 litara.
-Mi smo 2017. godine uvezli junice simentalske rase i 60 odsto našeg stada sada čine simentalke, a 40 odsto grla su rase holštajn koje daju veliki broj muške teladi sa kojima sada ne znamo šta ćemo. Prema analizi otkupljivača kvalitet je odličan ali je masnoća 3,22 što je nemoguće jer je ovaj procenat realno veći. Postotak proteina je 3,60, somatske ćelije su ispod 300.000, bakterije oko 20.000, suve materije više od 9 odsto. Ovi podaci govore da je reč o ekstra kvalitetu, jedino ne verujem da je procenat masti tačan. Referentna laboratorija ne radi tako da nezavisne analize mleka nema. Otkupna cena prošlog meseca bila je 52 dinara za litar plus PDV što je ukupno 57,20 dinara, priča Zora Samardžić Feđver.
U predhodnim obračunima litar je plaćan 49 dinara, pre toga 46. Povećanja su po 3 dinara, što je, kako kaže Zora, smešno. Sada je situacija takva da jednostavno treba reći da li otkupljivaču treba domaće sirovo mleko ili ne, natezanje oko cene je postalo besmisleno.
Kako sad izračunati troškove proizvodnje?
Komentarišući saopštenje „Imleka“ da će otkupna cena mleka biti na rekordnom nivou u proteklih 20 godina, Feđverova kaže da je to tačno ali je druga priča da li je cena usklađena sa inputima stočara.
-Proletos je naše Udruženje izračunalo da su troškovi proizvodnje mleka 57 dinara za litar. Tada je kilogram kukuruza koštao 36 dinara, sena je bilo po prihvatljivoj ceni. Posle ovog sušnog leta ljudi nemaju čime da hrane krave. Kako sad da izračunamo troškove proizvodnje? A otkupljivači još nisu dostigli ni proletnu cenu koštanja od 57 dinara. To smo tada prezentovali i upozorili da na jesen neće biti mleka i naglasili da će situacija, ukoliko nas zadesi suša, biti još gora. Njihovi ulazi su bili od 800.000 do milion litara. Sada neamju ni 300.000. Sem toga, otkupljivači su razjurili proizvođače određivanjem neadekvatnog procenta masti. Takođe, staračka domaćinstva su smanjila broj grla, a od mlađih poljoprivrednika gotovo niko ne ulazi u ovu proizvodnju osim onih koji su je nasledili ili su vezani kreditima, kaže naša sagovornica.
Čime hraniti krave?
Ona napominje da je svakom ko ima iole zemlje u protekle dve godine bilo daleko isplativije da bude ratar. Soja i kukuruz su imali visoke cene, a sem toga bilo je i prosečnog roda. Tako da su svi poljoprivrednici koji nemaju dovoljno zemlje da budu ratari, silom prilika stočari.
-Sad kad bi litar mleka otkupljivali i po 100 dinara opet bi količina bila znatno umanjena jer ljudi nemaju čime da hrane stoku. Naše domaćinstvo će imati dovoljno hrane tokom zime ali će to biti knap. U normalnim uslovima imali smo i viškove stočne hrane koju smo prodavali i tim novcem plaćali naftu, otplaćivali kredite i sl. Celokupnu ovogodišnju ratarsku proizvodnju krave će pojesti, a od prodaje mleka ne možemo da izmirimo ostale obaveze, kaže ona.
Zora napminje da se o kupovini lucerke ne može govoriti jer je nigde nema, a kiše koje su padale malo će olakšati celokupnu situaciju jer će biti četvrtog otkosa od kojeg će praviti senažu. Na pojedinim njivama trećeg otkosa uopšte nije ni bilo.
-Mi smo u jugozapadnoj Bačkoj, a Banat je daleko gore prošao od nas. Mi ćemo preživeti ovu godinu ali ako naredna bude ovakva, ne znam šta će biti. Već sada smo smanjili broj krava i eliminisali sva grla koja bismo u normalnim uslovima ostavili za teljenje. Na jaslama moramo imati samo produktivna grla kako bismo sačuvali skupu hranu. Moj suprug i sin već razmišljaju da izađemo iz ove proizvodnje ali ja još uvek nemam takve ideje jer jako volim mesečne prihode u poljoprivredi. Sada je problem što ulažemo, a ništa nam se ne vraća, diskutabilno je do kada se držati ove proizvodnje. Ali, kada se jednom iz nje izađe više se u nju ući ne može, poručuje Feđverova.
Cenu mleka treba da plati ptređivač, premija je za razvoj
Mlekarstvo je grana u kojoj bi sredstva trebala brže da se obrću ali, na žalost proizvođači više nisu ni na pozitivnoj nuli.
Na izjave čenih ljudi naše države da je do nestašice mleka došlo jer narod pravi zalihe i da će se ovaj vakuum nadomestiti uvozom iz Češke i Poljske, Zora Feđver kaže da to uopšte nije tačno. Prava istina je da otkupljivači kalkulišu i špekulišu zbog zabrane povećanja cene mleka sa 129 dinara koja je bila na snazi. Odgovor prerađivača je usledio u vidu nedovoljne isporuke mleka ali su zato rafovi bili puni svih kiselomlečnih proizvoda. Cena UHT mleka od 2,8 odsto mlečne masti od nedelje, 30. septembra, više nije pod kontrolom Vlade. Svega nekoliko dana nakon ove odluke, cena ovog mleka je sa „zamrznitih“ 129, skočila na 170 dinara po litru.
-Državi je ovo sasvim dobro. Zašto bi se ona opterećivala proizvodnjom mleka i nama proizvođačima isplaćivala premiju od 10-15 dinara po litru kada je mnogo lakše da se uveze mleko. Mlekare su to radile sve vreme jer ne moraju da otkupljuju od proizvođača. To odgovara svima, osim nama stočarima. S’ druge strane država ima pravo da kaže da se određena količina mleka prodaje po određenoj ceni jer ona izdvaja premiju i podsticaj od 200 dinara po kravi, kaže naša sagovornica.
Ona napominje da otkupljivači sirovog mleka imaju krajnje nefer odnos jer smatraju da je krajnja cena prema stočaru ona sa uračunatom premijom. Zora Feđver kaže da je ovo večita tema na zajedničkim sastancima čija rasprava se uvek završava na štetu primarnih proizvođača.
-Cenu koštanja treba da plati prerađivač, a premija treba da služi za unapređenje stočarstva. Neadekvatan način razmišljanja posebno će sada doći do izražaja. Više se ne priča o skupoj hrani za stoku, sada se priča šta raditi sa životinjama jer hrane nema. Suša nas je dokrajčila i iz ove proizvodnje će izaći svako ko bude mogao, poručuje Feđverova.
Pregurati zimu, pa videti kuda dalje
Subvencionisani dizel je, prema njenim rečima, tema za sebe jer se gorivo troši ne samo za ratarsku proizvodnju već i za manipulativne radnje stajnjakom, kabastom hranom sl. na farmama. Premije za mleko se isplaćuju kvartalno, poslednja uplata bila je po ceni od 10 dinara. Drugi kvartal, koji bi podrazumevao premiju od 15 dinara, još uvek nije isplaćen i kasni mesec dana.
I ako je porodica Feđver svim srcem posvećena mlečnom govedarstvu, sada razmišljaju kako da preguraju ovu zimu i zatvore kredite koje imaju, a onda će odlučiti kako i šta dalje.
