Irački studenti žele postdiplomske studije u Srbiji, a kompanije poslovnu saradnju

 

Privredna saradnja između Srbije i Iraka uglavnom se odvija kroz robnu razmenu, sa deficitom na našoj strani i potrebno ju je proširiti i produbiti. U 2019. godini, izvoz Srbije iznosio je 9,7 miliona evra, a uvoz 413,2 miliona evra.

Odnose između dve zemlje karakterišu tradicija prijateljstva, razumevanja i međusobne podrške. To se vidi i u principijelnoj poziciji Iraka da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Aktuelna situacija u Iraku velikim delom utiče na dinamiku razvoja odnosa u raznim oblastima. Ipak, postoji obostrana volja za jačanje i unapređenje sveukupne saradnje između dve države.

 

 

 

ČITAJTE I: ZSV: Uz zadruge do savremene mehanizacije

 

 

Ovo se može postići boljom promocijom tradicionalnih sektora srpske privrede, kao što su: agrobiznis, prehrambena industrija i građevinarstvo kao i uključivanje it sektora i know-how u oblasti naučnih istraživanja poljoprivrede, medicine, tehnologije, te univerzitetskog obrazovanja i turističke ponude Srbije u ambiciozni privredni rast Iraka. Ekonomska diplomatija u smislu ekspertske analize i promocije u oba smera treba da odigra ključnu ulogu u povećanju međusobne trgovinske saradnje, a posebno u povećanju srpskog izvoza u Republiku Irak.

Srbija i Irak imaju šta da ponude jedno drugom

Članovi Poljoprivrednog foruma – za svet zdrave hrane i očuvanja biološkog nasleđa prepoznali su ove mogućnosti i delom su svoje aktivnosti usmerili na pospešivanje poslovne saradnje sa zemljama tzv. trećeg sveta, koje su bile u vrhu agende poslovne saradnje sa nekadašnjom Jugoslavijom.

– Uzimajući u obzir ove činjenice Irak se nameće kao jedna od prioritetnih zemalja. Sada ta kompatabilnost, a posebno sa aspekta poljoprivrede, proizvodnje hrane i energenata dobija na značaju. Zato je Poljoprivredni forum organizovao naučno-poslovnu konferenciju “Beograd  – Duhok 2022” kojoj su prisustvovali predstavnici kompanija i Direktorata za veterinu iz Duhoka. U narednom periodu očekujemo i postu profesora i studenata iračkih univerziteta, kaže prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Poljoprivrednog foruma.

Pešić napominje da se nakon višednevnih razgovora moglo zaključiti da postoje velike mogućnosti u izvozu naših tehnologija u proizvodnji i preradi hrane, a posebno su značajne inovativne tehnologije u preradi mesa, lekovitog bilja, stočne hrane i sl. U narednom periodu očekuje se i upis na master i doktorske studije na Poljoprivrednom i Fakultetu za veterinarsku mediciju Univerziteta u Beogradu.

Saradnja u obrazovanju je na prvom mestu

– Najviše smo zainteresovani za saradnju u obrazovanju, odnosno školovanje iračkih studenata na postdiplomskim studijama Poljoprivrednog fakulteta i Fakulteta za veterinarsku medicinu Univerziteta u Beogradu. Stočarstvo u Iraku je izuzetno zastupljeno, izvoznik smo mesa i zanima nas tretman životinja u medicinskom smislu. Zainteresovani smo za uvoz interferona koji se koristi u lečenju viroza i bakterioza kod životinja uključujući i zoonoze, kaže dipl. inž. Aras Kištan iz Kompanije “Aršad”.

 

Na pitanje u kojoj meri klimatske promene utiču na poljoprivredu Iraka master mikrobiologije hrane i nauke o hrani, Abdukrazak Almizori, sa Direktorata veterine u Duhoku kaže da je ova zemlja imala četiri godišnja doba.  Sada se zbog klimatskih promena ona ne smenjuju dinamikom koja je bila ranije što znači da su se spojila u dva. Ove promene  najviše se odražavaju na proizvodnju soje. Takođe, sve je manje padavina, suša je prisutna, a vode nema dovoljno. Na žalost, poljoprivreda Iraka zadovoljava samo 20 odsto prehrambenih potreba ove zemlje, 80 odsto uvozi iz Turske i Irana.

-Najrazvijena grana iračke poljoprivredeje je stočarstvo. Najveći procenat poljoprivredne proizvodnje upravo pripada živinarstvu. Sada se tu javlja mnogo problema jer nemamo dovoljno hrane, prvenstveno žitarica,  za živinu. Naši stočari imaju i veliki broj ovaca. Kada je reč o proizvodnji žitarica, najzastupljenija je pšenica. Zbog toga smo zainteresovani da iz Srbije uvozimo soju, prvenstveno sojinu sačmu, objašnjava Abdukrazak Almizori.

Irački „veštak“ čeka na srpsko tržište

Tajdin Miziri iz Kompanije “Sulav group” kaže da zbog tople klime Irak proizvodi i značajne količine voća i povrća.

-Najviše je grožđa, a uzgaja se veliki broj sorti. Na žalost, ne postoje industrijska postrojenja za preradu, odnosno proizvodnju vina. Između ostalog, u Srbiju smo došli i po pomoć u vinskom sektoru. Kada je reč o našem izvozu, na prvom mestu smo zainteresovani za izvoz svih vrsta veštačkih đubriva u Srbiju jer je naša zemlja veliki proizvođač u ovoj oblasti. Imamo NPK, azotna đubriva, ona bogata kalijumom i fosforom,  kaže Miziri.

Članovi delegacije posetili su i Ogledno dobro beogradskog Poljoprivrednog fakulteta „Radmilovac“.

– Ovo fakultetsko dobro je izuzetno korisno i za studente beogradskog Poljoprivrednog fakulteta ali i za sve posetioce. Najinteresantnije su nam protivgradne mreže koje su za nas nešto sasvim novo i predstavljaju zanimljivo saznanje. U našoj zemlji je veoma toplo i grada nema tako da smo se sa tim prvi put susreli. Iračkim voćarima je potrebna zaštita od toplote, pa nam je bila interesantna informacija vezna za mreže za zasenjivanje, kaže Aras Kištan.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

Ipak, delegacija se najduže zadržala na delu Radmilovca poznatom kao “Mali Dunav”. Posebno su bili fascinirani replikom naselja koja prikazuje ribarstvo kroz različite istorijske epohe.

Dogovoreno je da će naredni susret biti priređen februara sledeće godine uzvratnom posetom Duhoku.

Piše: Jasna Bajšanski