Uloga hlora u zaštiti povrtarskih kultura

 

Činjenica da je hlor neophodan za više biljke je shvaćena relativno kasno. Iako se ubraja u mikroelemente, koncentracija hlora u nekim povrtarskim vrstama može da se približi koncentracijama makroelemenata.

 

Smatra se da je prosečan unos hlora za odrasle osobe od 1.700 do 5.100 mg na dan, što je približno jednako unosu natrijuma. Češće se javlja problem unosa prekomerne, nego nedovoljne količine hlora. Hlor se dodaje vodi za posležetveno tretiranje svežih proizvoda, u koncentraciji od 50 do 200 ppm, pri pH 6,0-7,5. Takvom vodom proizvodi se tretiraju 1-2 minuta.

 

 

 

ČITAJTE I: Kupusnjače kao predusev u plasteničkoj proizvodnji

 

 

 

Pri korišćenju hlora za dezinfekciju treba voditi računa o tome da previše visoke koncentracije antimikrobnih supstanci, kao što je hlor, mogu da oštete i opremu i postrojenja, smanje kvalitet proizvoda, predstavljaju rizik za zdravlje radnika i mogu da budu rizični za zdravlje radnika i potrošača.

Tek kasnih četrdesetih godina dvadesetog veka dokazano je da je hlor neophodan za odvijanje fotosinteze i da je zato esencijalni elemenat za biljke. Utvrđeno je da hlor povoljno utiče na rast biljaka posebno u uslovima stresa, kada se ispoljava i njegov uticaj na povećanje otpornosti prema bolestima nekih povrtarskih vrsta, kao što su cvekla, rotkva, celer, špargla i kukuruz šećerac.

Uloga hlora u povrtarskoj proizvodnji dugo vremena je bila pogrešno shvaćena u smislu da su koristi od soli hlora pripisivane isključivo katjonu, a ne hloru. Na primer, iako je dobro dokumentovano da odgovrajuća ishrana kalijumom suzbija mnoge biljne bolesti, mnoge studije su ukazale na to da je pozitivan uticaj prisutan samo kada se promenjuje KCl.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

 

Biljne vrste na koje hlor utiče povoljno su po pravilu tolerantne ili umereno tolerantne prema hloru i zaslanjenosti uopšte. Špargla, cvekla, celer su povrtarske vrste koje su verovatno nastale blizu obala mora ili su bile izložene plavljenju bočatim vodama. Ove vrste su stekle visok nivo tolerancije prema hloridu u svojoj ishrani.

Autor: Danijela Žunić

Foto: Pixabay