Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković prilikom otvaranja četvrtog Međunarodnog sajma voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Belgrade“, u okviru koga se na izložbenom prostoru od oko 30.000 kvadrata predstavlja više od 500 izlagača iz zemlje i sveta istakla je da ovaj sajam iz godine u godinu postaje sve posećeniji i prepoznatljiviji i van granica Srbije.
Na otvaranju sajma govorili su i ambasadori SAD i Holandije u Srbiji Kristofer Hil i Joost Reintjes, kao i ministri poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske i Crne Gore, Savo Minić i Vladimir Joković. Prisutnima se obratio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić
-Sajam je odlična prilika da se naša zemlja predstavi u najboljem svetlu.Ova manifestacija je takođe i prilika da mnogi proizvođači izađu iz lokalnih okvira, pronađu svoje mesto na tržištu i da u nekom narednom periodu dobiju priliku da se pojave i na inostranom tržištu, rekla je Tanaskovićeva.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković otvorila je 4. sajam „Agro Belgrade“
A u dobrom svetlu predstavile su se i zadruge i pojedinci koji su svoje proizvode izložili na štandu Zadružnog saveza Srbije. Bila je to prilika za razgovor sa predsednikom ovog saveza Nikolom Mihailovićem o tome šta valja činiti da se dalje unapredi rad zadruga.
On je za Agroportal-znanje je moć rekao da se u tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo nalazi u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine u poslednje tri decenije nije rešen što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
Prema njegovim rečima, pored imovine treba istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u 2013. godini izjednačen sa pravima registrovanih gazdinstava.
Nerešenim pitanjem imovine, zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji.
Mihailović: Prosečna veličina poseda je 4 hektara
-Značaj zemljoradničkog zadrugarstva najbolje ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine prosečna veličina poseda je oko 4 hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava koja u proseku obrađuju više od 96 ha, a u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7%, objašnjava Mihailović.
Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama
On podseća da su prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije osnovane su 1894. godine i to 29. marta u Vranovu kod Smedereva i 12. aprila u Azanji i ovo je bila prva osnovana zadruga na području Srbije, a druga registrovana koja i danas postoji. Potom su zemljoradničeke zadruga osnovane i u Malom Orašju, Mihajlovcu i Ratarima. Istovremeno 1895. godine osnovana je i prva zadružna asocijacija – Zadružni savez Srbije.
-Ovom prilikom posebno ističem da je zadrugarstvu Srbije od 2012.godine započeto vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemljama. Naime, te godine, posle više godina zemljoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava, kaže predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Mihailović: Prvi put posle drugog svetskog rata 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga
Mihailović napominje da je najznačajnija sistemska mera donošenje Zakona o zadrugama u decembru 2015.godine, kojim je pojednostvljena procedura osnivanja i započinjanja delatnosti, definisan odnos državnih organa u funkciji razvoja zadrugarstva i pojednostavljen postupak dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine.
Prvi put posle drugog svetskog rata 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemljoradničkih zadruga kako na domaće, tako i na inostrano tržište. Ovaj program od izuzetnog je značaja za preporod srpskog sela i razvoj poljoprivrede.
– Treba posebno istaći da sve poljoprivrede razvijenih zemalja zapada počivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje, dodaje Mihailović.
Zapošljavanje stručnih kadrova u zadrugama
Na pitanje kako racionalno organizovati 623.000 gazdinstava sa malim i srednjim posedom Nikola Mihailović odgovara da je ključno oživljavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposobljavanju zadruga koji bi dao doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, povećanju prinosa.
-U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa , veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije.Inicijativa za kadrovskim jačanjem zadružnog sektora podržana je od strane prvenstveno Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za brigu o selu, Poljoprivrednog fakulteta Zemun, Instituta za ekonomiku poljoprivred Beograd, Instituta Mihajlo Pupin Beograd, kaže on.
Mihailović: U zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa , veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije
Beskamatno kreditiranje zadruga
Analizom Programa zadruga uočeno je nedovoljno zapošljavanje stručnih kadrova uz otežan pristup tržištu kapitala i pored toga što je država u proteklih nekoliko godina uspešno podržavala početnike u biznisu posebno u sektoru MSP, a gde su zadruge ostale neprimećene.
-Neophodno je da se po prvi put u kreditiranju zadruga početnika u biznisu pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti uključuju i Fond za razvoj Republike Srbije kreiranjem specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. Takođe je neophodno uključiti i komercijalne banke čime se značajno proširuje dostupnost podrške. Ovaj program nudi rešenje za zadruge sa dobrom poslovnom idejom koje nisu mogli da ispune uslove za finansiranje projekata, smatra Mihailović.
Formiranje fonda za razvoj zadrugarstva
Kako on kaže, sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama.
– Ovaj član definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti, poručuje predsednik Zadružog saveza Srbije.
Obajšnjava da se posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama
