Hemizacija u poljoprivredi odavno je uzela maha te smo sada svedoci njenih posledica – zagađenog zemljišta, voda, vazduha, pa i hrane. Poznato je da se u raznim fazama proizvodnje hrane, od njive do trpeze, koristi oko 60.000 raznih hemikalija. Kroz namirnice, ljudski organizam deponuje oko 2,5 kilograma aditiva, veštačkih boja, konzervanasa.
U hemijske zagađivače hrane ubrajaju se i antioksidanti, emulgatori, stabilizatori, veštačke arome, hormoni, antibitici, pesticidi, mineralna đubriva i dr. Oni se ne rastvaraju, već se talože u masnom tkivu, bubrezima i jetri. Tako postaju dugoročna opasnost po zdravlje čoveka.
ČITAJTE I: Mušmula- voće za organsku proizvodnju
Iz ovih razloga, proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i zaštita životne sredine neraskidivo su povezani, a spaja ih organska proizvodnja. Sam pojam „organska poljoprivreda“ odnosi se na način proizvodnje hrane, sa jedne, i na poseban kvalitet proizvoda koji je posledica prirodnih uslova rasta, organskih podsticaja delovanjem mikroorganizama i načina prerade, sa druge strane.
Kako kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, površina pod poljoprivrednim zemljištem u sistemu organske proizvodnje u svetu obuhvata 71,5 miliona hektara uključujući i površinu koja se nalazi u sistemu konverzije. Ostvaren je značajan rast, sa 11 miliona hektara u 2000. godini na 71,5 miliona hektara u 2018. godini. Za manje od 20 godina poljoprivredna površina povećana je za preko 60 miliona hektara, što je povećanje za više od šest puta. Ovo povećanje površine značajno se odrazilo i na ukupno povećanje proizvodnje i ponude organski proizvedenih poljoprivrednih proizvoda i značilo je snažan impuls razvoja ukupnog organskog sektora u svetu. U narednom periodu očekuje se dalji porast površina na kojima će se odvijati poljoprivredna proizvodnja u skladu sa organskim principima. Očekuje se da će rast biti umereniji u odnosu na prethodnih deset godina.
Zašto biti organski proizvođač?
Na pitanje koji su to razlozi zbog kojih jedno gazdinstvo treba da se odluči za organsku poljoporivredu, Vlahović na prvom mestu navodi da organski proizvodi zadovoljavaju stroge standarde, pri čemu je organska sertifikacija garancija da je proizvodnja u skladu sa strogim proizvodnim procedurama.
-Pored toga, organska hrana ima odličan ukus, jer dobro izbalansirano zemljište proizvodi zdrave biljke, što doprinosi ostvarivanju visoke hranljive vrednosti plodova. Organska proizvodnja smanjuje zdravstvene rizike, eliminiše se prisustvo veštačkih sintetizovanih materijala i pesticida, a organske farme eliminacijom zagađenja hemikalijama poštuju vodne resurse. Ovom proizvodnjom čuva se zdravo zemljište jer je primarni fokus očuvanje njegove plodnosti, kaže Vlahović.
On napominje i da organski poljoprivrednici rade u harmoniji sa prirodom jer poštuju bilanse ekosistema kao i da su lideri u inovativnim istraživanjima, pri čemu oni uglavnom o svom trošku rade na njima. Takođe nastoje da očuvaju raznolikost i gubitak velikog broja raznih biljnih i životinjskih vrsta što je jedan od najhitnijih ekoloških problema. Međutim, mnogi organski farmeri čuvaju semena duži niz godina.
-Organska poljoprivreda pomaže ruralne zajednice i malim farmerima može ponuditi alternativno tržište po pristupačnim cenama, napominje on.
Najmanje povrtara među organskim proizvođačima
Kada je osnovana Serbia Organika, 2009. godine, organskom proizvodnjom u Srbiji bavilo se tek 108 proizvođača, na ukupnoj površini od oko 2.400 hektara, što je predstavljalo tek zanemarljiv deo ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Od tada su površine pod organskom proizvodnjom uvećane skoro 9 puta, a u toku 2019. godine, organskom proizvodnjom se bavilo skoro 6.300 proizvođača na površini većoj od 21.000 hektara.
Prema podacima ove nacionalne krovne organizacije za organsku proizvodnju, u 2019. godini najviše se gajilo voće, zatim žitarice, industrijsko i krmno bilje.
Posmatarajući kategorije proizvodnje u odnosu na ukupnu obradivu površinu, ratarska proizvodnja – industrijsko bilje, žitarice, krmno bilje, lekovito i aromatično bilje, bila je najzastupljenija i odvijala se na 9.072 ha, što čini 57%. Sledi voćarska proizvodnja sa 5.324 ha, što čini 33,5 %, dok je proizvodnja povrća bila najmanje zastupljena sa 1,15 %, i odvijala se na samo 184 ha.
Uprkos činjenici da se organski proizvođači najmanje opredeljuju za povrstarstvo, porodica Šokšić, čije imanje i bio farma se nalaze u selu Taraš, pored reke Tise, a na 20 kilometara od Zrenjanina, od 2006. godine bavi se baš ovom proizvodnjom. Na 20 hektara plodne zemlje gaje voće i povrće.
-Mi kao proizvođači, želimo da ukažemo da je očuvanje i zaštita naše planete, odgovornost svih nas. Organska proizvodnja se u našoj porodici prenosi generacijama. Jedan od razloga zašto smo počeli da se bavimo organskom proizvodnjom je ljubav prema prirodi, potreba da se vratimo prirodi, ali i da je zaštitimo i očuvamo, kaže Gordana Šokšić.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Šokšići gaje šargarepu, paradajz, crni i beli luk, tikvice, cveklu, blitvu, bundevu, papriku, krompir i šljive. Ponuda se proširuje pa ovo domaćinstvo kupcima nudi i organski batat, bio crni i šoder pasulj.
-Trudimo se da uvek idemo napred, pa smo uspeli na napravimo i hladnjaču na 250 kvadratnih metara, kapaciteta 200 tona sa ciljem da to bude distributivni centar organskih proizvoda. Imamo i preradu, na tradicionalan način proizvodimo i kiseli kupus, pekmez od šljiva i sok od paradajza, objašnjava Šokšićeva.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs, Pixabay i Unsplash