I ako se rezidbom voća pokušava uspostaviti ravnoteža između rasta i rodnosti, ova mera je nedovoljna te se u pojedinim godinama mora pribeći proređivanju plodova.
ČITAJTE I: Vojvodina – voćarska regija „Panonian fruits“
Kako kaže, master voćarstva Maja Martinov iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, time se dobijaju kvalitetniji plodovi pa se samim tim olakšava se i berba. Sem toga, otklanja se alternativno rađanje.
– Sorte jabuke kao što su „zlatni” i „crveni delišes”, „breburn” i „fudži” karakteriše veoma obilno cvetanje i zametanje plodova. To se odražava na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu – tj. na pojavu alternativne rodnosti, naglašava Martinova.
Ona dalje objašnjava da zbog toga današnja intenzivna proizvodnja navedenih sortimenata jabuke ne može zamisliti bez hemijskog proređivanja plodova. Navodi da se u tu svrhu primenjuju biljni regulatori rasta, sintetički biljni hormoni, kao što su: naftil sirćetna kiselina -kada je prečnik centralnog plodića 6–12 milimetara, naftalenacetamid – prečnik 5–6 mm i benziladenin – prečnik 10–15 mm.
-Posle korišćenja ovih sredstava u ostaju jedan do dva najkrupnija centralna ploda, a zaustavlja se porast bočnih. Na efikasnost primene bioregulatora u toku proređivanja plodova utiču mnogi faktori: sorta, podloga, stanje stabala, veličina lisne površine, vremenske prilike, a posebno temperatura i vlažnost vazduha u trenutku tretiranja, kaže Maja Martinov.
Postupak je najbolje raditi, kako naglašava, na temperaturi između 15 i 25 stepeni, pri relativnoj vlažnosti vazduha iznad 70 odsto. Efekat je znatno slabiji kada je posle prskanja hladan period.
– Važno je da preparat bude ravnomerno raspoređen po celoj biljci. Zato ovu meru treba uraditi pravovremeno, uz preciznu primenu koncentracija preparata po uputstvu proizvođača – obrazlaže sagovornica.
Ona ističe da je ručno proređivanje plodova moguće uraditi prvenstveno na manjim zasadima jer je sporo i skupo. Prihvatljivo je jedino kada ima korektivnu ulogu posle hemijskog proređivanja kako bi ostali samo plodovi prve klase.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Međutim, kod sorti „gloster”, „boskop” i „jonagold”, koje imaju krupne plodove, a osetljive su na pojavu gorkih pega, proređivanje treba da bude znatno slabijeg intenziteta, sa ostavljanjem većeg broja plodova na bujnim letorastima – navodi Maja Martinov.
Izvor: Agroportal.rs
Foto: Agroportal.rs