U Srbiji je od danas je zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja.
Razlog za njihovo povlačenje sa tržišta je taj što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji. Od danas ne mogu više da se koriste ni u našoj zemlji jer je domaća regulativa skoro u potpunosti usaglašena sa evropskom.
Ovi pesticidi zabranjeni su pre 18 meseci, a sada je istekao rok u kojem su mogle da se potroše zalihe. Preostala količina zaliha treba da se odloži u skladu sa zakonom, odnosno da se preda onome ko je zadužen za skupljanje tog otpada, a koji zatim ide na bezbedno uništavanje.
Lista zabranjenih preparata nalazi se na sajtu Ministartva poljoprivrede.
Za četiri godine zabranjeno je 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su kazne.
Foto: Pixabay
ZZ “Paprika” primer dobre prakse
Proizvodnja na 500 hektara, primena koncepta precizne poljoprivrede, proizvodnja povrća po principu regenerativne poljoprivrede, obezbeđen plasman roba, briga o biodiverzitetu, smanjenje karbonskog otiska… deo je priče o ZZ „Paprika“ iz Martonoša.
Kada čovek želi da uči, treba da izabere najboljeg učitelja jer samo se ljubav i znanje umnožavaju deljenjem. Po znanje o tome kako se uspešno baviti poljoprivrednom proizvodnjom, treba otići u Martonoš, selo u opštini Kanjiža. A ljubav u njenom punom sjaju vidi se u delu atara koji pripada ZZ „Paprika“. Tu caruju plodne njive, voda i šume.
Foto: Agroportal.rs
Peršun, spanać i mirođija začini za dobru poslovnu priču
– Teške godine posle 2000. navele su nas da se opredelimo koju proizvodnju ćemo imati. S’ obzirom na to da u Martonošu postoji firma koja se bavi sušenjem povrća, i to lišćara, a mi smo imali potrebnu infrastrukturu, uspeli smo da pronađemo strateškog parnera. Vreme je pokazalo da je ova odluka bila ispravna. Rukovodili smo se činjenicama da imamo zemljište, potencijal i kadar da proizvedemo kvalitetnu robu, kaže za Agroportal.rs Toša Matić, direktor ZZ „Paprika“.
Foto: Agroportal.rs
To je bio povod da se sa prerađivačem sedne i ozbiljno porazgovara o dugoročnoj saradnji, ne samo po ugovoru na godišnjem nivou, već o dugoročnoj projekciji. Za ovu zadrugu ključna je bila 2005. godina kada je odlučeno da se ona bavi isključivo ratarstvom i povrtarstvom u vezanoj proizvodnji. Tada je potpisan prvi ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji između ZZ „Paprika“ i prerađivača „Telek paprika“.
Zadruga je bila prinuđena da se okrene proizvodnji koja donosi i veće prihode i bolju iskorićenost zemljišta.
Ova zadruga u proizvodnji prati standarde EU i zemlja iz drugih delova sveta, a koje poštuje prerađivač jer „Telek paprika“ 90% svojih proizvoda izvozi na sve kontinente. Pored toga što poštuje GlobalGap poštuje i još mnoštvo standarda, od upravljanja otpadom do skladištenja i rukovanja različitim preparatima.
Foto: Agroportal.rs
– Razlog je jednostavan. Ukoliko mi ne bismo isporučivali takvu robu, ona ne bi mogala da bude plasirana na ino-tržišta, a naš celokupan posao bi pao u vodu, kaže Matić.
Regenerativna poljoprivreda poboljšava zemljište i samnjuje upotrebu pesticida
ZZ „Paprika“ ukljčena je u program regenerativne poljoprivrede Kompanije „Nestle“ te i na taj način smanjuje karbonski otisak. U tom programu je pune tri godine, a on prvenstveno znači ozbiljnu primenu stajnjaka i delom isključivanja upotrebe mineralnog đubriva iz proizvodnje kao i smanjenu upotrebu pesticida. Stajnjak sada kupuje, što je pomalo ironično jer je ova zadruga u svom nastanku bila ratarsko-stočarska, i kako kaže njen direktor potrebne količine su neograničene ali su finansije limitirane, tako da se svake godine nađubri namanje 60-70 hektara.
Foto: Agroportal.rs
-To znači da se svake 4-5 godine na jednan hektar nanese 4-5 vagona stajnjaka. Na osnovu dosadašnjih analiza zemljišta koje se redovno rade to je dovoljno da se očuva sadašnji kvalitet zemljišta ali, nažalost, ni ne popravljamo ga. Emitovanje ugljen – diksida smanjuemo i primenom redukovane obrade koliko god je to moguće, objašnjava Matić i napominje da oko njiva zadruga pravi šumske pojaseve – remize, koji stvaraju uslove za održivost biodiverziteta.
Regenerativna poljoprivreda je novi način uzgajanja useva koji održava zdravlje zemljišta. Jedan od najvećih problema savremene poljoprivrede jeste preterano “uznemiravanje“ tla, bilo da je reč o obrađivanju ili prekomernom korišćenju đubriva i pesticida. Ovi postupci zajedno doprinose smanjenju organske materije u tlu i povećavanju erozije vetra i vode. Kompanija Nesle sa svojim dobavljačima u Srbiji odnosno proizvođačima povrća radi na uspostavljanju obnoviljive poljoprivredne proizvodnje.
