Nedaleko od Zrenjanina nalazi se Specijalni rezervat prirode „Stari Begej -Carska bara“ koji je, kako predanje kaže, ime dobio po raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu, carskom predelu od kojeg i srce tiše kuca. Na svega kilometar i po od ovih carskih prizora, između Ribnjaka „Ečka“ i reke Begej, tik uz Belo jezero, smestilo se Lukino Selo u kojem se nalazi Bio farma „Balanji” poznata po proizvodnji najboljeg spanaća u Srbiji. Za proizvodnju hrane po organskim principima Šandor Balanji prvi put je čuo 2007. godine. Vrlo brzo usledio je sertifikat. Na početku ova porodica uzgajala je svega nekoliko kultura, a među njima počasno mesto uvek je imao spanać. Jedan od razloga je taj što su Balanjiji uvek rado u svom jelovniku imali baš ovo lisnato povrće. Ipak, najvažnije je to što je ova biljka dobro prihvaćena na tržištu. Šandorova zemlja je odlična za proizvodnju lisnatog povrća i zbog toga većina njegovih proizvoda upravo i jeste iz ove grupe. Kako kaže, spanać treba znati proizvesti jer se on, ukoliko se teži dobrom kvalitetu, ne može uzgajati tokom cele godine. Zbog toga se ne gaji tokom leta jer mu je tada boja bledo zelena, skoro žuta.
– Perid u kojem proizvodimo spanać je od septembra do maja. Tokom zime on je izuzetno kvalitetan, a kvalitet mu daje naša zemlja. Setva u septembru radi se sukcesivno u razmaku od 10-ak dana između turnusa što donosi kontinuirani rod i branje. Probnu setvu radimo u avgustu, pa ukoliko je sušna godina prvi turnus obično ne nikne jer korenov sistem spanaća raste plitko u zemlji i ne može da podnese toplotu. Setvu ponavljamo sve dok vremenski uslovi ne postanu takvi da se spanać pravilno razvija. Bitno je da zemljište uvek bude vlažno. Ako želimo dugu berbu neophodno je setvu obaviti na kvalitetno pripremljenom zemljištu. Ono mora biti rastresito kako bi koren mogao da raste u dubinu i stigne do hranljivih materija koje su u zemlji. U malim količinama koristim organsko đubrivo jer ova biljka ne voli previše nađubreno zemljište, objasnio je Balanji.
Važno je napomenuti da ovoj biljci odgovaruju svi povrtarski predusevi tako da je naš domaćin seje i posle tikvica, krompira, luka i dugog povrća. Jedino izbegava da na istoj površini spanać seje više puta zaredom. Najvažnije je da usev ne bude zakorovljen jer se u tom slučaju biljka ne razvija kako treba. Naš domaćin seje sortu „matador“ koja se može kupiti u svakoj prodavnici semenske robe i kaže da je izbor sote u ovoj proizvodnji bitan ali nije od presudnog značaja. Kao i predhodnih, tako je i ove proizvodne godine spanać zauzeo oko 1.300 kvadratnih metara Balanjijevog imanja računajući i plastenike i proizvodnju na otvorenom.
Organski spanać iz Lukinog Sela uglavnom završi na beogradskom tržištu, a manje količine put do kupaca nalaze i u nekim novosadskim radnjama. Pažnju potrošača privlači i to što Balanji spanać pakuje u manjim količinama od 100 do 250 grama tako da domaćice uvek spremaju sveže povrće posebno jer se spanać koji se ubere danas već sutra do podne nalazi pred kupcem. Isporuka za markete podrazumeva da se danas ubrani spanać istog dana nađe na rafovima. Sada ovo gazdinstvo već ima redovne kupce, a porodici Balanji je posebno drago što majke rado kupuju organske proizvode za svoju decu.
Tekst: Jasna Bajšanski
Foto: Šandor Balanji