Periodi visokih letnjih temperatura prouzrokuju kod biljaka veću transpiraciju – odavanje vode preko lista, te zbog toga treba više vode za rast i razvoj voćaka.
Količina koja je potrebna za zalivanje u vegetacionom periodu zavisi od mnogo faktora. Prvenstveno od korenovog sistema i vrste zemljišta na kojem se voćka nalazi. Voćna vrsta nije od presudnog značaja kada se određuje norma zalivanja.
ČITAJTE I: Čudna sezona smrznutog bobičastog voća u EU
Sve gajene voćke se proizvode kalemljenjem na podlogu koja formira korenov sistem. Na primer, jabuka se najčešće kalemi na podloge M9, MM106, kruška na BA 29 i divlju krušku, trešnja na magrivu i divlju trešnju, kajsija na džanariku itd.
Postoji velika razlika u veličini i razvijenosti korenovog sistema izmeću podloge M9 i MM106 za jabuku. Njene potrebe za vodom su veće ako je gajena sorta kalemljena na podlozi M9 nego na MM109, jer koren podloge MM106 ima daleko veću snagu usvajanja vode sa većih dubina u zemljištu nego M9 podloga.
Ako se neka voćna vrsta kalemi na generativnu podlogu, na primer kruška na divljoj kruški, potrebna količina vode je još manja, jer generativne podloge imaju još snažniji i razvijeniji korenov sistem.
Osim ovog faktora, veliki uticaj na potrebnu količinu vode za zalivanje čini gustina sadnje. Nije isto ako se voćnjak nalazi na 5×3 metra razmaka i 3×1 metar, mnogo više vode je potrebno za guste sisteme gajenja.
Vrsta zemljišta je takođe izuzetno bitna pri navodnjavanju. Černozem ima najpovoljnije osobine u smislu vododrživosti, propusnosti, aeraciji i dubini plodnog sloja zemljišta. Peskovita tla se izuzetno brzo isušuju, te je za navodnjavanje potrebno i tri puta više vode odnosu na istu voćnu vrstu sa istim razmakom i podlogom na černozemu.
Na kraju dolazi vrsta voća kao faktor za količinu vode. Generalno, jabučasto voće ima veće potrebe za vodom od koštičavog. Raspored navodnjavanja u toku vegetacije je takođe veoma bitan za pravilan rast voćaka.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
U periodu zametanja i zrenja plodova je, po pravilu, potrebno najviše vode. U toku formiranja cvetnih pupoljaka za narednu godinu (sredina jula), neophodan je period zasušivanja voćnjaka na 15 dana. Proizvođači voća bi stoga trebalo dobro da prouče normu zalivanja u svom voćnjaku ili da se posavetuju sa stručnjacima iz ove oblasti kako bi optimalno trošili resurse i smanjili troškove.
Piše: Dipl. inž. voćarstva Milinko Sinđić, PSS Zrenjanin