Kako se boriti protiv moljca paradajza u zatvorenom prostoru?

 

Pregledima useva paradajza u zatvorenom prostoru uočava se prisustvo moljca paradajza.

Ova štetočina vodi poreklo iz Centralne i Južne Amerike. U našoj zemlji je prvi put registrovana 2011. godine, a trenutno predstavlja najznačajniju štetočinu u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru.

 

ČITAJTE I: Poljoprivrednicima i dalje glavobolju zadaje kukuruzna sovica

 

 

Štete prave gusenice koje se hrane listovima i plodovima. Na listovima, gusenice ishranom prave karakteristične mine usled kojih se lišće kasnije suši. Najveće štete nastaju ubušivanjem gusenica u plodove. Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom i podložni su truljenju, što dovodi do smanjenja njihovog kvaliteta i gubitka tržišne vrednosti.

Foto: PIS/Odrasla jedinka moljca

Od moljca paradajza najugroženija je druga sadnja paradajza u zatvorenom prostoru, a usled jačeg napada celokupna proizvodnja može biti ugrožena.

Na feromonsklim klopkama koje su postavljene u plastenike sa paradajzom u poslednjih 10 dana beleže se visoki ulovi leptira moljca paradajza.

Foto: PIS/Ulovi odraslih jedinki moljca na feromonskoj klopci

Na pojedinim lokalitetima na području Vojvodine beleži se i preko 60 leptira ove štetočine dnevno.

Visoke temperature povoljno utiču na aktivnost, njegov brzi razvoj, a samim tim i povećanje brojnosti.

Foto: PIS/Jaja i gusenica moljca na paradajzu

Vizuelnim pregledima biljaka na listovima je uočeno prisustvo mina sa gusenicama moljca paradajza.

Isključiva primena samo hemijskih mera zaštite sa ciljem suzbijanja moljca ne daje dobre rezultate.

Foto: PIS/Oštećenja u vidu mina na listovima od ishrane gusenica moljca paradajza

Za uspešnu kontrolu ove štetočine veoma je važna stalna primena svih raspoloživih nepesticidnih mera:

  • Postavljanje klopki za masovno izlovljavanje leptira;
  • Postavljanje insekatskih mreža na ulazima i otvorima za provetravanje plastenika;
  • Pravljenje predulaza u plastenike;
  • Uništavanje korova oko plastenika;
  • Uklanjanje i uništavanje zaraženih listova i plodova.
Foto: PIS/Štete na usevu od moljca paradajza

Kada se sve ove mere nepesticidne mere primene kao korektivna mera primenjuju se i hemijske mere zaštite primenom nekog od registrovanih insekticida uz obavezno poštovanje karence:

Preparat Aktivna materija Doza/koncentracija Karenca
Coragen 20 SC, Inecor 20 SC hlorantraniliprol 0,175-0,2 l/ha 1 dan
Altacor 35 VG hlorantraniliprol 80 – 120 g/ha 3 dana
Zakon hlorantraniliprol 200 ml/ha 1 dan
Ampligo 150 ZC hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin 0,4 l/ha 3 dana
Sever, Triton, Ema, Afirm 095 SG emamektin-benzoat 1,5 – 2 kg/ha 3 dana
Alverde  metaflumizon 1 l/ha 3 dana
Masterole metoksifenozid 0,04 % 1 dan

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

Za detaljnije informacije o prisustvu štetnih organizama u plastičnoj proizvodnji paradajza i merema njihove kotrole možete pogledati na sajtu Prognozno izveštajne službe zaštite bilja, na adresi https:  //pissrbija.rs

Izvor: Prognozo-izveštajna služba zaštite bilja