Poznavanje zemljišta je osnov dobrog gazdovanja, jer što se iz zemljišta prinosom odnese mora se đubrivima vratiti. Visokih prinosa nema bez ulaganja.
Još od davnina je uočeno da zemljišta na kojima se usevi gaje duži niz godina, bez đubrenja postaju manje plodna.
ČITAJTE I: Prednosti združene setve jednogodišnjih leguminoza i strnina u organskoj proizvodnji
Zato je potrebno zemljište đubriti ako se želi sačuvati njegova plodnost i osigurati visoka i stabilna poljoprivredna proizvodnja. Zbog toga, svake jeseni neophodno je izvršiti kontrolu plodnosti zemljišta.
Da bi se razumelo šta se kontroliše potrebno je znati šta se dešava u zemljištu tokom njegovog korišćenja u poljoprivrednoj proizvodnji. Kontrola počinje pravilnim uzorkovanjem zemljišta jer ono predstavlja jednu od najznačajnijih mera u pravilnoj primeni đubriva tj. u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva.
Od toga kako je uzet uzorak zemljišta, u velikoj meri zavisi pouzdanost rezultata analiza, pa otuda i ispravnost zaključaka i preporuka za đubrenje.
Zemljište sadrži nejednake količine neophodnih elemenata, a i njihovo iskorišćavanje od strane biljaka je različito pri čemu biljke nisu u stanju da iskoriste celokupnu količinu hraniva za svoje potrebe.
Razlog tome je što se u zemljištu stvaraju razna jedinjenja slabe rastvorljivosti a samim tim i pristupačnosti biljkama, a sa druge strane pristupačne količine hraniva su ograničene i sve to doprinosi slabom porastu i razviću i na kraju smanjenju prinosa i kvaliteta.Da bi se održala plodnost zemljišta, odnosno da bi se nadoknadila izneta količina elemenata prinosom iz zemljišta nameće se potreba upotrenbe đubriva kako organskog tako i mineralnog.
Po pravilu, uzorke treba uzimati u vreme kada želimo saznati hranljivi potencijal zemljišta u nekom elementu. U praksi, to je vreme posle skidanja useva.
Uzorci se uzimaju sa parcele od 1,5-5 ha, a ako je parcela veća od 5 ha tada se deli na više delova, gde svaki deo ne sme biti veći od 5 ha. Pribor za uzorkovanje je sonda ili ašov, jedna kofa i PVC kesa. Kretanje po parceli može biti šahovski i dijagonalno, s tim što se dubine uzimanja uzoraka kreću kod ratarkih i povrtarskih kultura od 0-30 cm, a kod višegodišnjih zasada od 0-30cm i 30-60 cm. Prvi ubod uraditi 10-15 m od ivice parcele.Broj pojedinačnih uzoraka se kreće od 25 do 30 koji se stavljaju u kofu dobro izmešaju i formira radni uzorak koji se zatim odnosi u laboratoruju na analizu radi utvrđivanja stanja zemljišta i davanja preporuke za đubrenje.
Potrebni podaci o uzorku:
– ime i prezime
– adresa ( ulica, broj i mesto stanovanja kao i telefon korisnika )
– katastarska opština
– katastarski br. parcele
– veličina parcele
– dubina uzimanja uzorka
– predkultura
– podaci o predhodnom đubrenju parcele
– planirane biljne vrste za gajenje u naredne četiri godine
Veoma je bitno da poljoprivredni proizvođači pravilno uzorkuju zemljište kako bi se dobili tačni rezultati prema kojima se daje i pravilna preporuka đubrenja.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
U slučaju greške u samom uzorkovanju dolazi do netačnih rezultata agrohemijske analize pa samim tim i nepravilne upotrebe đubriva.
Autor: Smiljka Mojsović, PSS Sombor