Nakon saharskih klimatskih uslova u Vojvodini dogodilo se naglo zahlađenje koje je za kratko vreme donelo pad temperature vazduha sa 40 na 10 stepeni i dugo željenu kišu.
Dragan Lončar, direktor ZZ „Beška“ iz Beške kaže da će padavine sigurno pozitivno uticati na oporavak celokupne prirode. Tokom ovih kišnih dana na području Beške zabeleženo je 40 litara padavina po kvadratnom metru. Lončar kaže da to uliva nadu da će se situacija u višegodišnjim zasadima normalizovati i da će biti uslova za kvalitetnu obradu oranica.
ČITAJTE I: Najteža šljiva na svetu, teška skoro pola kilograma, stigla je iz Južnoafričke republike
Ova zemljoradnička zadruga bavi se ratarstvom, a svoju poljoprivrednu proizvodnju intenzivirala je proizvodnjom višenje. Ubiranje plodova sa 26 hektara, počelo je tri nedelje ranije od uobičajenih rokova. Razlog znatno ranije berbe bio je sticaj vremenskih uslova. Suma temperatura vazduha uslovila je brže sazrevanje.
-Posle ubiranja plodova stabla višnje otpočela su pripremu za sledeću sezonu. Jako je bitno da se posle branja na višnji urade intervencije – letnja rezidba i formiranje krune, te da hranljive materije i voda formiraju što više pupoljaka za sledeću sezonu. A to se upravo dešava u letnjim mesecima, u julu i avgustu. U tom periodu biljke prividno miruju, međutim u njima se odvijaju intenzivne diferencijacije pupoljka, objašnjava za Agroportal.rs Dragan Lončar.
Ali, ove godine sve je bilo atipično pa smo svedoci ekstremno dugog perioda visokih temperatura i nedostatka padavina što se, kako kaže, odrazilo i na višegodišnjim kulturama poput višnje. Sem toga, zasad je bio ugrožen i od glodara koji su napravili štete na sprovodnom tkivu te su krošnje znatno manje dobijale mineralnih materija i vode. Kada se tome pridodaju i visoke temperature, došlo je i do prženja lista.
-Sada smo svedoci veoma tužnog stanja u višnjiku jer skoro 20 odsto krošnji ima mrku boju. To potvrđuje činjenicu da korenov sistem i provodno tkivo u tako vrelim uslovima nisu mogli da obezbede onoliko vode i hranljivih materija koliko je biljkama bilo potrebno. Svakako će se to odraziti na sledeću proizvodnu godinu, poručuje naš sagovornik.
ZZ „Beška“ ima sistem za navodnjavanje sa kapanjem koji nije mogao, posebno na oštećenim podlogama voćaka, da nadomesti redukciju kiše. I pored dodavanja vode, proces prženja i sušenja lišća se dešavao.
-Kada ustanovimo koliko biljaka je opstalo, one koje nisu moraćemo da zamenimo novim sadnicama.
Otkupna cena višnje ove godine bila je solidna. Ali, prinos je redukovan za oko 30 odsto zbog jednog kasnog mraza.
– Otkupna cena višnje prve klase za preradu ove godine bila je 75 dinara za kilogram, a ostvaren je prinos od 10 tona po hektaru. Cena bi trebala da neutralizuje pomenutu štetu, a prihodi će biti na prošlogodišnjem nivou, kaže Lončar.
I ako je bila profitna, ne može se reći da je u ovoj zadruzi višnja adut koji bi finansijski izvukao ratarski deo proizvodnje. Dragan Lončar naglašava da se ove godine, možda više nego svih predhodnih, pokazalo u praksi da, kada je poljoprivreda u pitanju, uvek se mora imati više aduta, odnosno kultura za tržište.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Zemljišni kapacitet ove zdruge je 450 hektara oranica, a ona organizuje i proizvodnju svojih zadrugara i kooperanata na 1.500 hektara površina, povezujući sitne i srednje poljoprivredne proizvođače kako bi ostvarili sopstvene proizvodnje.
Piše: Jasna Bajšanski
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD