Srednji Banat: Može li se repa ubuduće proizvoditi u suvom ratarenju?

 

Porodica Paunesku iz Torka kod Žitišta ove proizvodne godine slatki koren ima na 24 ha. Ovom proizvodnjom braća Paunesku aktivno se bave od 2003. godine, a pre toga su pomagali ocu i dedi.

Oni su godinama ozbiljno ulagali u sve što je potrebno da ova proizvodnja bude na maksimalno visokom nivo. Tu se misli i na ulaganja u potrebnu mehanizaciju. Prvo su imali dvorednu vadilicu, a sada imaju i svoj kombajn Holner.

 

ČITAJTE I: Jaka letnja suša ekstremna pojava ili nova normala u Srbiji?

 

 

Međutim, ove godine zabeležili su veliki gubitak u proizvodnji kraljice ratarskih useva. Razlozi su višestruki – loš prinos praćen visokim procentom truleži, nije izostala ni gumoza, velika ulaganja i zagarantovana cena od 47 evra po toni koja nikako ne može da nadomesti uloženo, skup zakup zemlje…

-Prošle godine prošli smo kao bos po trnju, a ove smo pokopani. Mi proizvođači razumemo da su klimatske promene učinle svoje. To je jedan od razloga zbog kojeg u repi ima puno truleži. Prinos je ispod svakog nivoa, 15 tona po katastarskom jutru plative repe, i na to niko ne može da uriče jer biljka ne može za dva meseca da „odradi“ ono za šta joj je potrebno 5 meseci, objašnjava Oliver Paunesku.

Tu se postavlja pitanje da li se narednih godina šećerna repa može gajiti u suvom ratarenju na prostorima srednjeg Banata?

Po rečima stručnjaka PSS Zrenjanin, a kako je objavljeno na sajtu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, poslednji dobar prinos šećerne repe banatski paori imali su 2020. godine. U 2022. usled sve većeg prisustva truleži na korenu repe prinosi su bili na nivou proseka ali se nisu mogli porediti sa prinosima u Bačkoj.

-U 2023. godini dolazi do povećanja površina pod repom, a u proizvodnju, pored onih koji se njome bave duži niz godina, ulaze i proizvođači koji do sada nisu imali proizvodnju repe. Nažalost, jula 2023. godine bio je veliki problem sa pojavom gumoze i truleži na korenu što je prouzrokovalo veliki gubitaka u prinosu. Bilo je parcela sa kojih nije ni vađena repa, kažu u PSS Zrenjanin.

Po onome što piše na sajtu PIS-a, u ovoj 2024. Godini, sa stručne tačke gledišta, definisani su problemi u proizvodnji vezani za pojavu gumoze i radi se na njihovom rešavanju, jer je ova bolest sve više prisutna i već sada predstavlja jedan od ograničavajućih faktora u proizvodnji šećerne repe kod nas.

U toku proleća usevi šećerne repe su vrlo dobro sklopili redove i broj biljaka po jedincima površine je bio zadovoljavajući. Uočene su mnogo manje brojnosti i štete od repine i kukuruzne pipe. Manju količinu padavina tokom aprila meseca biljke su uspešno prevazišle, jer su zbog padavina tokom marta dobro razvile lisnu masu i koren. Takođe, nije bilo ni velikih problema usled naglog pada temperature u trećoj deceniji aprila. Padavine koje su registrovane u maju pogodovale su daljem razvoju biljaka.

Nakon sklapanja redova, gljiva prouzrokovač sive pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola) periodično je imala povoljne uslove za razvoj što je iziskivalo primenu hemijskih mera zaštite. Broj sprovedenih tremana zavisio je od mnogobrojnih fakora  kaqo što su sortiment, navodnjavanje, izbor fungicida i dr.

-Najveći uticaj na zaštitu od cerkospore imale su ekstremno visoke temperature tokom drugog dela vegetacije. U usevima u suvom ratarenju došlo je do sušenja i odbacivanja listova, kao i do pojave retrovegetacije što je ograničilo pojavu i širenje simptoma cerkospore, navodi PIS.

U usevima šećerne repe uočeni su simptomi koji upućuju na simptome gumoze šećerne repe koji prouzrokuje Candidatus Phitoplazma solani , poznatu i pod nazivom  Stolbur fitoplazma. Prelet cikada u useve repe, koje prenose ovu fitoplazmu, registrovan je krajem maja i u prvoj i drugoj dekadi juna.

Proizvođači koji su u ovom periodu primenili insekticid, na parcelama su imali manji procenat biljaka sa gumoznim korenom. Veliki procenat gumoznih korenova repe uočen je u usevima gde je izostao treman insekticidima, gde nisu sprovođeni insekticidni tretmani u pravo vreme i gde je bio loš izbor insekticida za suzbijanje cikada.

Konačan procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži korena ( Macrophomina phaseolina ).

Na stanje repe značajan je i uticaj visoke temperature i nedostatka padavina tokom tri letnja meseca (jun, jul, i avgust) kada intenzivno dolazi do fiziološkog odbacivanja listova, pojave retrovegetacije i smanjenog rasta korena. Još jedan prilično ozbiljan problem na terenu Srednjeg Banata je i pojava repne korenove vaše (Pemphigus fuscicornis) koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom letnjih meseci. Od ovog insekta naročito su velike štete u usevima u suvom ratarenju, kažu stručnjaci.

Uzrok ovako intenzivne pojave ove štetočine u usevima je, pored povoljnih vremenskih uslova, i prisustvo korova na parcelama, pre svega pepeljuge i lobode koji su takođe domaćini ovoj štetočini. Pregledom parcela u manjem ili većem broju mogu se uočiti oaze u okviru kojih usev vidno pada kao posledica napada korena od repne korenove vaše. U ovom regionu poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja koji je počeo već 15. avgusta. Duži ostatak useva na parcelama, naročito u suvom ratarenju bio bi poguban po prinos i kvalitet repe zbog prisustva gumože i truleži.

-U narednom periodu gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega treba razmisliti da li je u uslovima suvog ratarenja moguće gajiti šećernu repu, poručuju stručnjaci PSS Zrenjanin.

Od ostalih fakora veoma je važan odabir parcele, poštovanje plodoreda, obrada zemljišta, izbor preduseva, unošenje hraniva, izbor sortimenta i dr. Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.

Piše: Jasna Bajšanski