Šargarepa može da se seje i tokom prvih dana novembra. Odgovaraju joj plodna zemljišta neutralne reakcije.
Kvalitet zemljišta ima najvažniji uticaj na formiranje pravilnog korena. Kada naiđe na kamen ili nepropusni sloj račva se i puca. Dobri predusevi za šargarepu su mahunarke, paprika, paradajz, kupus, a loši su korenasto i krtolasto povrće.
ČITAJTE I: Prednosti jesenje setve graška
Posle nje se može sejati skoro sve povrće. Najčešće se gaji kao drugi usev u plodoredu, posle biljaka koje se obilno đubre stajnjakom.
Šargarepa u tipu „Nantes“ treba sejati u šestorede bankove širine 120 cm, s’ razmakom između redova 14 cm i rastojanjem između bankova pola metra. Seje se na dubinu od 1,5 do 2 cm. U zavisnosti od temperature, nicanje može da traje i do 20 dana. Da bi se skratio ovaj period seme se pre setve naklijava ili jarovizuje.
Za naklijavanje seme se stavi u platnenu vrećicu i kvasi umakanjem u hladnu vodu svakih pet sati tokom jednog do dva dana. Posle namakanja se ocedi i ostavi na temperaturi od 18 – 20 stepeni. Tokom ovog tretmana seme polako bubri i povećava zapreminu. Pre setve ga treba prosušiti da bi se nicanje olakšalo i normalno nastavilo.
Jarovizacija semena nema veze sa jarovizacijom biljaka koja utiče na prorastanje i cvetanje. Na početku ovog procesa kilogram semena se potopi u litar vode i drži na sobnoj temperaturi tokom 4 – 5 dana, tj. dok ne počne klijanje. Zatim se prenosi u frižider u kojem je temperatura od 0- 1 stepena , i tu se čuva 10 – 15 dana. Seje se u vležno zemljište .Jarovizovano seme niče 7-8 dana ranije od nejarovizovanog.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Šargarepa iz ovog roka se vadi u martu. Tada na tržištu ima dovoljno šargarepe iz hladnjača, tako da u novembru treba sejati šargarepu samo ako postoji sigurno tržište.
Piše: Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, PSSS Kruševac