Poljoprivrednici, kako kažu, zaziru od jesenje setve. Sada je sasvim izvesno da će u nju biti uloženo manje nego što je realno potrebno – bez starter đubriva, sa redukovanim obradama. A zna se da je svaka redukcija praćena negativnim posledicama.
Umanjeni prinosi i nedostatak obrtnog kapitala posledica su suše, naročito izražene tokom jula i avgusta, posebno na teritoriji Vojvodine. U trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, na njivi je prelazila 50-i podeok celzijusove skale. Ovakve uslove biljka teško da može da preživi. Palmerov ideks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik i karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. Taj indeks iznosio je 5-5,9 u Južnobačkom okrugu.
ČITAJTE I: Jaka letnja suša ekstremna pojava ili nova normala u Srbiji?
Usevi su „sprženi“ ili „skuvani“, a vojvođanski poljoprivrednici su na svojim njivama u trećoj dekadi avgusta merili temperaturu zemljišta na dubini od 10 cm i ona je iznosila od 40 do 45 stepeni. Poseldica saharskih uslova na šećernoj repi je 70-80% štete, toliko je i na soji, na kukuruzu više od 50%.
Kada je ratarenje u pitanju, iskusni poljoprivrednici ukazuju na drugi problem o kojem se manje priča. Primera radi u srednjem Banatu bilo je 60-70 dana sa prosečnom dnevnom temperaturom 35-45 stemepni, noćnom u 23h 29 i 30 stepeni i jutarnjom oko 25 stepeni.
Tu pitanje glasi: Šta je sa plitkim oraničnim slojem zemljišta dubine do 10 cm? Na ovo i druga pitanja koja se odnose na kvalitet zemljišta nakon ekstremno visokih temperatura tokom leta, za Agroportal.rs odgovara doc. dr Ljubomir Životić sa Katedre za pedologiju i geologiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kod poljoprivrednika se javlja bojazan da je narušen kvalitet zemljišta. Da li je?
Kvalitet zemljišta ne bi trebao da bude narušen u značajnijoj meri. Svakako da je period sa visokim temperaturama bio dugačak. Toplotna energija sunčevog zračenja je jedan od glavnih izvora toplote za zemljište. Ona je pokretač svih procesa u zemljištu i atmosferi.
Biljke i mikroorganizmi zahtevaju sasvim određen temperaturni optimum, tačno određenu količinu i intenzitet toplotne energije koja odgovara njihovom najuspešnijem rastu i razviću. Optimalne temperature za različite biljke i životinje, za većinu, su u granicama +10 do +30 0C.
Temperatura zemljišta je najdinamičnija agro-fizička osobina zemljišta koja veoma brzo dolazi u ravnotežno stanje sa okolinom. Jasnije rečeno, ona prati tok temperature vazduha, i na osnovu toga se zemljište zagreva ili hladi. Ta ravnoteža između temperature atmosfere i temperature plitkih slojeva zemljišta (0–5 cm) se uspostavlja veoma brzo, dok se ravnoteža sa dubljim slojevima zemljišta ostvaruje sa zakašnjenjem. Temperatura zemljišta ima svoj dnevni i godišnji tok. Dnevni tok je uslovljen smenom dana i noći i temperaturna amplituda (varijacija između minimalne i maksimalne temperature zemljišta) je najveća na površini terena dok na većim dubinama, 40-50 cm i više, skoro da iščezava. U letnjem periodu temperatura zemljišta sa dubinom opada, a u zimskom raste.
Visoke temperature zemljišta koje su izmerene su dakle, i pre svega, posledica visokih temperatura vazduha, i dugačkog perioda sa veoma visokim temperaturama, koje prevazilaze optimume za većinu biljaka i organizama u zemljištu.
Šta će biti sa gornjim slojem zemljišta koji je „spržen“?
Ne koristimo izraz “sprženo zemljište“. Zemljište se zagreva i hladi sporije od vazduha. Kada se snize spoljašnje temperature prateći normalni godišnji tok i zemljište će početi da se postepeno hladi. Da bi došlo do veće mineralizacije (razlaganja) organske materije potrebna je dovoljna količina vode za rast i razvoj mikroorganizama, i za procese hemijskog i biološkog raspadanja, koje je inače veoma usporeno, kada nema vode. Dakle, bio-hemijske reakcije u zemljištu se ubrzavaju sa povećanjem temperature, ali je potrebna i određena količina vode. Tako da će one biti usporene dok se ne jave dovoljne količine vode i dovoljne temperature.
Što se tiče hranljivih materija, može doći eventualno do povećanja koncentracije zemljišnog rastvora od neiskorišćenih đubriva koja su primenjena što negativno utiče na vodni režim biljaka, koje se već nalaze u uslovima suše.
Šta se u takvim uslovima dešavalo sa mikroorganizmima i hranljivim materijama?
Sa hranljivim materijama ne bi trebalo ništa značajno da se desi u smislu gubljenja iz zemljišta (ispiranja nema bez vode), a može doći do izvesnog hemijske adsorpcije (vezivanja) koje može neka hraniva prevesti u vezane oblike, koji opet u uslovima veće vlažnosti i povoljnijih uslova mogu biti polako (u nekom narednom periodu) dostupni biljkama.Mikrobiološka aktivnost na ovako visokim temperaturama bez prisustva vode je sigurno značajno smanjena, tako da će i uticaj mikroorganizama na razlaganje organske materije biti manji.
Šta će u narednom periodu biti u tom sloju koji čini suštinu ratarske proizvodnje?
Potreban je veliki broj ovakvih sušnih perioda i godina da se nešto značajno promeni u zemljištu. U suštini na makro-nivou se neće ništa značajno promeniti ako se povrate “normalni“ klimatološko-hidrološki uslovi. Promene na mikro-nivou je potrebno analitički utvrditi, i prema mom skromnom mišljenju ova godina sa ekstremnim temperaturnim talasom neće značajnije uticati na buduće uslove u zemljištu, ali i na same buduće useve.
Koja agrotehnika je donekle mogla da ublaži posledice saharskih uslova?
Navodnjavanje, ali opet u zavisnosti od kulture treba izabrati odgovarajuću metodu i tehniku navodnjavanja. U uslovima aridnih područja (npr. Egipat, Sirija…) se uspešno gaje neke vrste koje se gaje i kod nas, ali je u pitanju drugi sortiment, hibridi, i naravno uz primenu navodnjavanja, ali to je već pitanje za stručnjake iz ratarske struke.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Koliko padavina je potrebno da se situacija sa zemljištem popravi?
Sušni uslovi neće štetiti zemljištu u tolikoj meri, ako se pitanje odnosi na zemljište. Ako se pitanje odnosi na biljke koje rastu u sušnom periodu, onda je u zavisnosti od gajene kulture potrebno da se nadomesti nedostatak vode za gajene biljke koji zavisi od kulture do kulture. Vodni bilans zemljišta treba pratiti na dnevnom nivou.
Piše: Jasna Bajšanski