Da bi se došlo do savremene mehanizacije, potrebne su reorganizacije -

Značaj digitalne poljoprivrede i svih drugih alata koji doprinose ostvarenju većih prinosa u poljoprivredi bila je tema tematskog skupa pod nazivom „Uz zadruge do savremene mehanizacije“ koji su organizovali Zadružni savez Vojvodine, KITE DOO i ZZ „Ratar“ iz Kukujevaca.

Po rečima predsednice ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj, ovaj skup je, kao i predhodna dva, organizovan sa ciljem da se sa njega pošalje nekoliko važnih poruka.

ČITAJTE I: Šta treba znati o nabavci traktora preko IPARD-a?

Kao prvu ona je navela ulaganje u poljoprivredu mehanizacju ali i sve druge investicije koje, kako je rekla, predstavlja najisplativije ulaganje za zadruge, zadrugare i kooperante ali i za državu u smislu efikasnosti korišćenja sredstava.

**Foto: Agroportal.rs mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine**

-Danas je u poljoprivrednom sektoru teško razmišljati o novim investicijama. Svesni smo da su predhodne dve godine mnoge poljoprivrednike i zadruge stavile na granicu likvidnosti. Takođe smo svesni da bez investicija nema napredka. ZZ „Ratar“ u kojoj održavamo ovaj skup ulagala je u svoju imovinu. Moram da naglasim da investicije danas više nego u predhodnom periodu iziskuju podsticaje, pre svega zbog složene ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, a koja je smanjila investicioni potencijal u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj.

Ona je naglasila da je država u predhodnim godinama podsticala ovaj tip investicija kroz konkurse Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za brigu o selu i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Nestorov Bizonj je dodala da postoji mnogo prostora za poboljšaje kvaliteta korišćenja državnog novca za investiranje.

U konkursima ukinuti ograničavajuće uslove za zadruge

Predsednica ZSV je u ime zadrugara iznela nekoliko predloga koji, kako je naglasila, ništa neće koštati budžet, već trebaju da doprinesu boljoj alokaciji investicija i boljim uslovima za rad onima koji investiraju.

-Pre godinu dana smo prvi put izneli predlog da se zadrugama u konkursima za pribavljanje investicionih sredstava obezbedi prioritetan položaj. Naime, zadruge mogu učestvovati na svim konkursima kao i fizička i druga pravna lica. Ali, na tim konkursima za zadruge postoje oderđeni ograničavajući uslovi. Kod konkurisanja za IPARD sredstva zadrugari dobijaju određen broj poena i to pozdravljamo. To nije slučaj i sa samom zadrugom kao organizacijom koja nastupa na tržištu. U ekonomskoj politici ovaj element nedostaje i to smo utvrdili anlazirajući konkurse tokom prošle i ove godine, objasnila je Nestorov Bizonj.

Drugi zahtev ZSV nadovezuje se na predhodni i on glasi: ukudanje svih konkursnih ograničenja za zadruge. Ukoliko imaju više od 100 ha obradivog zemljišta, više od 300 krava i sl. zadruge se često nalaze u nezavidnoj situaciji i ne mogu da se pojavljuju na konkursima čija sredstva se opredeljuju iz nacionalnog i pokrajinskog agrarnog budžeta.

-Na osnovu prošlogodišnje analize koju je ZSV radio zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ove godine prvi put smo uspeli da se u konkursu za navodnjavanje, koji je ralizovan, ukinu dva ograničenja za zadruge – maksimalna površina do 100 ha pod ratarskim usevima i veličina pravnih lica. To je omogućilo da i pravna lica srednje veličine imaju mogućnost da konkurišu, rekla je predsednica ZSV.

Rezulat se video odmah i po rečima mr Jelene Nestorov Bizonj na tom konkursu sredstva su odobrena za više zadruga nego u predhodnih pet godina zajedno.

PDV na usluge je neopravdan

-I ranije smo isticali, a to činimo i sada, da je neophodno ukidanje PDV-a na usluge kod korišćenja zadružne mehanizacije u zajedničkoj proizvodnji zadrugara i zadruge. Ovaj PDV je bespredmetan i neopravdan. Nažalost, imam utisak da Ministarstvo finansija od kada je donelo Zakon o PDV-u nije napravilo ozbiljniju analizu njegove praktične upotrebe i potrebe za njegovom izmenom. Ova od navedenih je samo jedna u nizu, naglasila je Nestorov Bizonj.

Ona je naglasila da ZSV aktivno radi na realizaciji ovih predloga sa ciljem da zadruge i zadrugari budu opremljeni savremenom mehanizacijom, odnosno da budu u skladu sa savremenim trendovima.

**Foto: Agroportal.rs/mr Đorđe Mišković, izvršni direktor KITE DOO**

Ima li olakšica kod kupovine poljoprivredne mehanizacije?

Kompanija KITE DOO edukuje poljoprivrednike, otvara nova poglavlja u domenu precizne poljoprivrede čime naš agrar čini konkurentnijim. Kako je rekao izvršni direktor ove kompanije mr Đorđe Mišković, biti zadrugar nije samo statusni simbol već je to siguran način poslovanja, kontrola izloženosti riziku uz krovnu podršku ZSV.

-Zadruge su uvek bile simbol napredka i on se danas meri optimalnim prinosima uz kontrolu troškova i preimenu precizne i principa regenerativne poljoprivrede, što je komplementarno jedno sa drugim. To nisu strani termini čemu svedoči i zadruga iz Kukujevaca koja je odana brendu John Deere. Podsećamo da nove tehnologije i praćenje eksploatacije mašine takođe sadrže prediktivno upravljanje otkazima i zastojima na mašini. Preko proaktivnog servisa u mogućnosti smo da predvidimo određene probleme na mašini i na taj način značajno smanjimo troškove održavanja. Ukoliko je potrebno, na teren izlazi stručni servis sa originalnim rezervnim delovima, ukratko je objasnio Mišković.

Na pitanje novinara ima li za poljoprivrednike olakšica kod kupovine poljoprivredne mehanizacije izvršni direktor Kompanije KITE DOO Đorđe Mišković je rekao da opet mora da naglasi da je ovo teška godina za poljoprivrednike, a kad je poljoprivrednicima teško svim ostalim učesnicima u tom lancu ne može biti lako.

-Mi se nadovezujemo na poljoprivrednu proizvodnju bilo da je ona organizovana u gazdinstvima, zemljoradničkim zadrugama ili privrednim društvima. Svi oni znaju da smo ušli u godinu sa velikom hipotekom zaliha robe od prošle godine, niskih cena žitarica i uljarica, visokih kamatnih stopa. Ali, iz ugla dobavljača poljoprivredne mehanizacije oseti se zasićenost tržišta. Osim redovnih nabavki posle dve COVID godine ljudi su ulagali u mehanizaciju i nekretnine, čak i onda kad nije trebalo. Sad se taj račun plaća i mi smo pomalo i bili spremni za to, rekao je Mišković.

On je naglsio da je godina završena sa 40 odsto manje prodatih traktora i 60 odsto manje prodatih kombajna. To je generalni prosek za Evropu gde se i mi ubrajamo.

-Ali, nismo na kolenima i postoje mogćnosti da se obezbede olakšice za poljoprivrednike u vidu trgovine staro za novo, odloženog plaćanja, supstitucije kamatnih stopa za nabavke. Čak za nabavku kombajna naša kompanija ima akciju dve godine odloženog plaćanja za prvu ratu jer smatramo da će se posle ovog perioda u ciklusu tržište koliko-toliko stabilizovati, objasnio je Mišković.

**Foto: Agroportal.rs/Vidosav Brnjašević, direktor ZZ „Ratar“ Kukujevci**

Veliki problem je obezbediti tovni materijal

Od svog osnivanja 1990. godine ZZ „Ratar“ iz Kukujevaca konstantno se razvijala istovremeno doprinoseći razvoju sela i okoline dajući veliki doprinos ne samo lokalnoj zajednici već i opštini Šid i čitavoj Vojvodini. Zadruga se bavi uzgojem junadi i kapacitet joj je do 1.000 grla. Direktor ZZ „Ratar“ Vidosav Brnjašević naglasio je da se 90 odsto teladi kupuje na domaćem tržištu što će se u bliskoj budućnosti pokazati kao veliki problem.

-Po selima i farmama sve je manje muznih krava i samim tim nama je sve teže da obezbedimo tovni materijal, ukazao je Brnjašević.

On je rekao da ova zadruga u svom vlasništvu ima više od 500 ha poljoprivrednog zemljišta i još 100 ha koje radi po prioritetu prava prečeg zakupa u stočarstvu.

-Naša kompletna ratarska proizvodnja podređena je proizvodnji hrane za uzgoj junadi. Samo viškove roba koji nam se stvaraju možemo da plasiramo na tržište i to jednom mlinu, kupujemo samo premiks, a svu junad prodajemo jednoj klanici. Kako se sve tri firme nalaze na teritoriji naše opštine možemo reći da smo u neku ruku lokl patriote, rekao je direktor ZZ „Ratar“.

Po njegovim rečima, kada se govori o kooperaciji, sarađuju sa jednim velikim pravnim licem kojem zadruga odrađuje kompletnu agrotehniku na 450-500 ha. Na isto tolikoj površini svoje usluge zadruga pruža i manjim poljoprivrednim proizvođačima sa kojima ugovara proizvodnju od šećerne repe, preko kukuruza do pšeice.

-Naš plan je da povećamo broj kooperanata ali uz određeni oprez jer sam u razgovoru sa nekolicinom kolega iz drugih zadruga saznao da zbog klimatskih uslova veliki broj poljoprivrednika ne uspeva da se razduži kod zadruge. Sa kompanijom KITE DOO ušli smo u program kupovine silažnog kombajna i sejalice za pšenicu, pod uslovom da za te namene bude raspisan IPARD, objasnio je Vidosav Brnjašević.

**Foto: Agroportal.rs/prof. dr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad**

Najveća pomoć države je strateški plan

O tome da li je savremena mehanizacija naša potreba i može li se u 21. veku ostvariti profit bez digitalizacije agrara, pitanja su na koja je odgovor dao prof. dr Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

-Ako pogledamo 21. vek, od 2000. do 2010. imali smo dve sušne godine. To se ponovilo i od 2010. do 2020. godine, a u poslednje četiri godine dve su bile sušne i praćene gradom. To je dokaz da imamo ozbiljne klimatske promene i mislim da moramo da se preorijentišemo na drugačiju proizvodnju. To podrazumeva drugačiju agrotehniku, sortiment … verovatno ćemo morati da redukujemo neke operacije na koje smo navikli, a to je pre svega oranje. Suštinski, kukuruz i pšenica, koji su dominantni u našem ratarstvu, prvi su na udaru sušnih godina, a bojim se da će ih u ovoj dekadi biti još, rekao je Sedlar.

On je naglasio da je poljoprivredi, u tom smislu, potrebna pomoć države i to ne samo u finansijskom delu jer su sada na izdisaju, ne mali proizvođači, več i oni koji su stabilni u tom poslu. Pomoć države se mora ogledati kroz strateški plana kako bi se dao odgovor na pitanje gde mi idemo sa ratarskom proizvodnjom.

-Potrebna nam je reonizacija, stimulacija proizvodnje različitih kultura po reonima…Moja centralna tema je mehanizacija, a ona prati ratarsku proizvodnju. Mi imamo vrhunsku mehanizaciju i vrhunske firme koje mogu da je iznesu. Imamo nove tehnike i tehnologije proizvodnje, redukovane pripmene, direktnu setvu…Ali, nemamo jasan plan i subvencije da budu usmerene u pravcu da se stimuliše drugačiji pristup poljoprivrednoj proizvodnji. Mehanizacija i digitalizacija mogu puno da pomognu ali samo kada je čvrsta baza. Svima želim da više ne pričamo o lošim godinama već da uđemo u period naše transformacije, poručio je Sedlar.

Veliki broj konkursnih linija koje su na raspolaganju poljoprivrednicima sprovodi Pokrajinski sekretarijat za poljopriredu, vodoprivredu i šumarstvo. Njih i rezultate saradnje sa ZSV predstavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš.

O Meri 1 IPRAD 3 programa za nabavku novog traktora ali i drugim nacionalnim merama govorila je Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je i otvorila ovaj stručni skup.