Plodored predstavlja plan smene useva. Smena useva može biti po poljima i po godinama. Smenjivanje jednog useva po poljima naziva se poljosmena, dok je smenjivanje više useva u okviru jednog polja plodosmena.
Značaj plodoreda u biljnoj proizvodnji, a naročito povrtarskoj je ogroman i višestruki. Značaj plodoreda poznat je još od davnina čemu u prilog govori i činjenica da se nekada veći broj kultura gajio u plodoredu u odnosu na sadašnji period kada se u praksi najčešće sreću dvopoljni plodored ili monokultura. Glavni razlog prisustva dvopoljnog plodoreda i monokulture jeste isplativost odnosno neisplativost gajenja pojedinih kultura kao i klimatske promene.
ČITAJTE I: U Srbiji se proizvede dovoljno povrća za sopstvene potrebe, problemi su na drugoj strani
Kada je reč o povrtarskoj proizvodnji, razlikuje se gajenje useva na otvorenom polju i u zaštićenim prostorima. Neke od glavnih razlika između ova dva načina gajenja povrća jeste mogućnost gajenja povrća u zaštićenom prostoru tokom čitave kalendarske godine, uz dogrevanje tokom jeseni, zime i ranog proleća. Za ovakav način gajenja pored dogrevanja neophodni su adekvatni objekti gde treba obezbediti provetravanje.
Poštovanjem plodoreda i gajenjem useva u pravilnoj rotaciji izbegavaju se mnogi problemi koji se mogu susresti u proizvodnji i koji se kasnije teško prevazilaze. Svaku proizvodnju treba planirati unapred, pri čemu se odabir kulture koja će biti gajena na datoj parceli vrši na osnovu većeg broja kriterijuma.
Jedan od glavnih faktora i preduslova u gajenju povrća jeste poznavanje zahteva svake kulture prema hranljivim elementima ali i prema ekološkim faktorima. Vrste iz iste familije imaju identične zahteve prema hranljivim materijama, a pored toga imaju identične patogene i štetočine koje pričinjavaju štete pa se gajenje kultura iz iste familije poput paradajza (Lycopersicum esculentum L.), paprike (Capsicum annuum L.), plavog patlidžana (Solanum melongena L.) i krompira (Solanum tuberosum L.) ne preporučuje. Razmak u gajenju između ovih kultura treba da bude 4 godine, te tako ako je u prvoj godini gajen paradajz, preporučljivo je da se na istoj parceli neki od navedenih useva gajiti tek u petoj godini.
Tabela 1. Povrtarske kulture koje ne treba gajiti u plodoredu jednu za drugom i štetni organizmi koji se mogu javiti.
| Familija | Naziv vrste | Zajednički štetni organizmi |
| Solanaceae | paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir | krompirova zlatica, vertiliozna i fuzariozna uvenuća, pamukova sovica, kukuruzni plamenac, nematode, grinje |
| Cucurbitaceae | krastavac, tikve, dinje, lubenice, tikvice | prouzrokovač plamenjače, prouzrokovač pepelnice, nematode, grinje |
| Brassicaceae | roktvice, rotkve, kupus, kelj, keleraba, karfiol, brokoli | kupusova lisna vaš, kila kupusa, prouzrokovač bele truleži, buvači, repičin sjajnik (semenski usev) |
| Fabaceae | grašak, pasulj, boranija | žišci, prouzrokovač bele truleži |
| Apiaceae | mrkva, peršun, paštrnak | mrkvina muva, prouzrokovač septoriozne pegavosti lista, prouzrokovač pepelnice, grinje |
| Alliaceae | crni luk, beli luk, praziluk | lukova muva, prouzrokovač plamenjače luka |
Kako se veliki broj patogena i štetočina prikazanih u tabeli 1 održava u biljnim ostacima gde preživljava nepovoljni deo godine, nakon završene berbe neophodno je izneti žetvene ostatke iz zaštićenih prostora i spaliti ih.
Ovu meru borbe na otvorenom polju nije neophodno sprovesti naročito ako se povrtarski usevi gaje u rotaciji sa ratarskim usevima. Plodored takođe predstavlja važnu meru borbe u suzbijanju grinja koje prezimljavaju u zemljištu. Primer dobrog plodoreda na otvorenom polju je kukuruz-grašak-paprika-pšenica-kornišoni. Primer dobrog plodoreda u zaštićenim prostorima je zelena salata-krastavac-paradajz-boranija-kupus.
Pored patogena i štetočina koje se mogu javiti usled lošeg plodoreda, naročito u zaštićenim prostorima, neretka je praksa da se prilikom gajenja povrća čak i uprkos pravilnoj smeni useva usled malog broja registrovanih herbicida određeni korovi izdvajaju kao dominantni zbog selekcionog pritiska herbicida koji se primenjuje duži niz godina. Ovaj slučaj se daleko češće sreće na otvorenom polju, a u agroekološkim uslovima Srbije, najčešće primenjivan herbicid jeste pendimetalin, pa se njegovom kontinuiranom primenom često umnožavaju vrste pelenasta ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.), boca obična (Xanthium strumarium L.), njivska pomoćnica (Solanum nigrum L.), pepeljuga (Chenopodium album L.), tatula obična (Datura stramonium L.), a u uslovima intenzivnijeg navodnjavanja mogu se uzdvojiti i korovsko proso (Echinochloa crus-galli L.) i obični dvornik/divlja paprika (Polygonum lapathifolium L.).
Prilikom sastavljanja plana plodoreda, važno je voditi knjigu polja sa posebnim akcentom na primenu herbicida sa zemljišnim delovanjem koji mogu predstavljati problem po naredni usev. Na primer ako je u kukuruzu primenjen herbicid na bazi aktivne supstance mezotrion, 24 meseca nakon primene mogu se sejati grašak, pasulj, boranija i spanać, a ako je na parceli gajena soja i primenjena je a.s. metribuzin 12 meseci nakon primene ne smeju se gajiti kupusnjače, salata, krastavac, lubenice, dinje i luk.
Važna stavka u svakoj proizvodnji jeste đubrenje useva. Đubrenje treba da bude racionalno i bazirano na rezultatima agrohemijske analize zemljišta. Preporuka Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka je da se agrohemijska analiza zemljišta uradi bar jednom u 3-4 godine, kada je reč o gajenju povrtarskih useva na otvorenom polju, a kada je reč o zaštićenim prostorima, gde se u toku jedne sezone mogu smeniti i po 3-4 useva, preporuka je da se analiza radi češće, jednom godišnje. Bez prethodno urađene agrohemijske analize zemljišta primenom đubriva koja imaju identičan odnos hranljivih materija poput N:P:K 16:16:16 ili 15:15:15 i gajenjem biljnih vrsta poput paradajza ili paprike, koje imaju povećane zahteve prema hranljivim materijama (N:P:K) 2,5:1:4-5, došlo bi do drastičnog pada u prinosu tokom godina usled smanjenja sadržaja kalijuma u zemljištu, a količina fosfora bi mogla da dostigne nivoe toksičnosti po gajene biljke (>50 mg/100g vazdušno suvog zemljišta).
Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka kao i kooperanti instituta, pored povrtarskih kultura u strukturi proizvodnje gaje i ratarske useve – kukuruz (Zea mays L.), suncokret (Helianthus annuus L.), pšenica (Triticum aestivum L.) i soja (Glycine max L.), a razlog jeste upravo poštovanje plodoreda. Posebno pogodne za gajenje u plodoredu jesu biljne vrste koje pripadaju familiji Poaceae kao što su kukuruz i pšenica, jer nemaju zajedničkih štetočina i patogena sa povrtarskim usevima, a pružaju mogućnost primene širokog spektra herbicida prevashodno za suzbijanje širokolisnih korova.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Pravila kojih se treba pridržavati pri sastavljanju prodoreda:
-izbegavati monokulturu;
-ne gajiti biljke iz iste familije jednu za drugom;
-u plodored uključiti što veći broj kultura iz različitih familija;
-odabir kulture prilagoditi sadržaju hranljivih materija u zemljištu;
-dužinu vegetacionog perioda useva prilagoditi uslovima gajenja;
-kao međuusev uključiti vrste iz familije Fabaceae;
-izbegavati gajenje lisnatog povrća (zelena salata, spanać, rani kupus) ako je sadržaj azota u zemljištu povišen.
Pišu: Mast. inž. polj Darko Jovanović i dr Jelena Stojiljković