Važan ratarski posao tokom februara je prihrana pšenice. U Srednjem Banatu, kako kaže Zorica Rajaćić, savetodavac PSS Zrenjanin, proizvođači su pomalo nestrpljivi jer je sada period godine kada oni imaju više slobodnog vremena i poučeni lošijim iskustvom iz predhodnih godina kada je reč o nedodtatku padavina tokom drugog mesece u godina, neki počnu da prihranjuju pšenicu već tokom januara.
ČITAJTE I: Zdravstveno stanje useva pšenice
-Kada se poredi sa predhodnim, ove godine usev je slabije razvijen. Uvek je preporuka da se uradi analiza na sadržaj azota, tzv. N-min metoda i da se na osnovu njenih rezultata radi prihrana. Oni proizvođači koji su požurili sa ovim poslom do sada nisu imali velike koristi. Većina njih se, zbog nabavke, opredelila za ureu. Smatraju da zbog toga prihranu treba uraditi ranije – što je tačno. Ali, ukoliko nema dovoljno padavina velike koristi nema ni od uree niti od drugih vrsta đubriva, kaže Rajačićeva.
Zašto N-min metoda?
Svrha ove analize je da pokaže kako je azot raspoređen po slojevima i koliko ga ima u ukupnom sadržaju i na osnovu toga se dobija preporuka za vrstu i količinu đubriva. Ukoliko ga ima dovoljno u drugom i trećem sloju biljka će kasnije koristiti azot iz drugog sloja. Poštujući ove preporuke poljoprivrednici mogu i uštedeti određenu količinu đubriva ako analiza pokaže da azota ima dovoljno ili su potrebe za njim manje.
Na osnovu ovoga zaključuje se da je pšenica u ovom regionu slabije razvijena, manje izbokorena u odnosu na prošlu godinu, a azota ima dovoljno. Analize koje je odradila PSS Zrenjanin pokazuju kako se kreće azot po slojevima tla – od 0 do 90 cm. Najmanje ga ima u prvom, a najviše u drugom i trećem nivou. Taj raspored je poželjan, budući da se i korenov sistem spušta dublje, a prihranom će se dodati azot i tako dopuniti prvi sloj.
Na većini parcela koje su uzorkovane u ukupnom sadržaju ga ima dovoljno i nije bilo potrebno žuriti sa prihranom. Prvi sloj zemljišta od 0 do 30 cm, takođe nije prazan, već je samo sa manjim sadržajem azota.
Manjak padavina je evidentan. Do sada je na području Srednjeg Banata tokom februara palo svega 10-ak litara kiše po kvadratnom metru i to u više navrata po malo. Ove količine nisu mogle da spuste primenjeno đubrivo niti da prokvase dublji sloj zemljišta. Da bi ovo đubrivo, a i ono koje će se tek naći na njivama bilo efikasno, potrebno je da padne minimalno 30 litara kiše po kvadratnom metru. Na ovu količinu trebalo bi da se nadovežu i naredne kiše jer je to jedini način da se đubrivo spusti dovoljno duboku i bude dostupno korenovom sistemu.
Treća dekada februara optimalno vreme za prihranu
Period koji je pred nama biće pravo vreme za prihranu, ali samo ukoliko padavine u tome pomognu. Svakako da nije rešenje razbacati đubrivo sa ubeđenjem da je taj posao urađen. Kiše trenutno nema u najavi i ne vredi koristiti đubrivo jer će sa višim temperaturama doći do gubitka azota. Preporuka je da se prati vremenska prognoza i da se pre najavljene kiše prihrane usevi.
-Vegetacija još uvek miruje i ne troši se azot u većoj količini te ima vremena za prihranu. S obzirom na to da smo ušli u treću dekadu februara kada je i optimalno vreme za to, prednost treba dati đubrivima koja brže deluju i u kojima je azot u pristupačnom obliku. Za primenu svakog đubriva neohodne su padavine, kako bi postalo dostupno korenovom sistemu biljke, poručuje Rajačićeva.
Golomrazica nije oštetila pšenicu
Meteorolozi kažu da nas od sredine ove nedelje očekuje porast temperature vazduha, te da su jutarnji mrazevi, bar za sada, iz nas. Snežni prekrivač ove, kao i nekoliko predhodnih godina, je izostao, a Zorica Rajačić kaže da golomrazice nisu mnogo smetale pšenici jer je u ovaj period ušla prilično dobro pripremljena.
-Na sve pšenice koje su posejane u optimalnom roku golomrazica, koje je bilo i tokom novembra i decembra, neće negativno uticati, poručuje ona.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
U Srednjem Banatu ove godine pod pšenicom je 53.000, a pod ozimim ječmom oko 3.500 hektara što su uobičajene površina za ovaj region.
Po rečima Zorice Rajačić, dobro je da se ovolika rasprostranjenost strnina u strukturi setve zadržala jer je najčešći plodored u pet opština Srednjobanatskog okruga tropoljni sistem gajenja. Smenjuju se kukuruz, suncokret i strna žita, a malo se povećavaju površine pod uljanom repicom što je nedovoljno. Na njivama Srednjeg Banata manje je leguminoza i to je glavni razlog zbog kojeg je dobro da se površine pod strninama ne smanjuju posebno jer su one najčešće predusev suncokretu.
Piše: Jasna Bajšanski