Savremeni principi voćarske proizvodnje zahtevaju uvođenje novih tehnologija u proizvodne višegodišnje zasade.
Zelena (letnja) rezidba je jedna od takvih mera koju bi redovno trebalo sprovoditi kod većine voćnih vrsta.
ČITAJTE I: Važan trenutak u zaštiti jabuke od jabukinog smotavca
Zelena rezidba predstavlja korektivnu tj. dopunsku meru zreloj rezidbi, pa se kombinacijom ove dve rezidbe postiže redovno rađanje, visok proizvodni potencijal voćaka i dobar kvalitet plodova.
Uspeh letnje rezidbe uslovljen je njenim pravovremenim izvođenjem.
U našim klimatskim uslovima, ovu pomotehničku meru najbolje je izvoditi po završetku perioda intenzivnog porasta mladara, a to je tokom jula i avgusta meseca.
Zelenom rezidbom prvenstveno se uklanjaju prebujni mladari koji izbijaju pod oštrim uglom na provodnici ili sa gornje strane ramenih grana (vodopije), kao i izbojci koji rastu ka unutrašnjosti krune.
Na taj način, uklanja se suvišna lisna masa koja nepotrebno troši vodu i hranljive materije, postiže se bolja osvetljenost krune i diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.
Kod uzgojnih oblika sa centralnom vodilicom, kao što su poboljšana piramidalna kruna i vretenast žbun, potrebno je izvršiti izolaciju vršnog mladara od koga će se u narednom periodu formirati produžnica. Sve letoraste koji su konkurencija vršnom mladaru treba odstraniti do osnove ili pinsirati, čime se potencira bočno grananje i formiranje prevremenih rodnih grančica.
Sprovođenje letnje rezidbe ima podjednak značaj kako kod jabučastih tako i kod koštičavih voćnih vrsta, pri čemu se efekti ovog zahvata najbolje ispoljavaju u visokointenzivnim zasadima gustog sklopa.
Kod sorti jabuka sa crvenom pokožicom kao što su: Gloster, Gala, Jonagold i druge, postiže se bolja obojenost plodova, i omogućava se bolja zaštita od biljnih bolestii i štetočina.
Vrlo je bitna mera i kod bujnih sorti krušaka: Santa Marija, Kaluđerka, kao i u gustim mladim zasadima breskve, gde seglavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodišnjih letorasta.
U mladim voćnim zasadima, ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni, od kojih će se formirati osnovne grane za formiranje željenog uzgojnog oblika.
Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30% zelene mase stabla, jer u suprotnom može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze i do slabije ishranjenosti plodova, kao i do stvaranja sunčanih ožegotina na plodovima.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Neposredno posle izvedene zelene rezidbe, u višegodišnjim zasadima voća neophodno je uraditi jedan fungicidni tretman, kako bi se veći preseci grana, posebno u mladim zasadima zaštitili od prouzrokovača različitih infekcija.
Piše: Master voćarstva Martinov Maja, PSS Zrenjanin