Vinogradari širom Srbije ove godine očekuju kvalitetniju berbu nego prethodnih sezona, uprkos klimatskim promenama i izazovima u proizvodnji.
Stručnjaci navode da se loza postepeno prilagođava, a najave o dobrom rodu prate i podaci o potencijalu domaće vinske industrije, ali i upozorenja na strukturne probleme koji usporavaju njen razvoj.
ČITAJTE I: Magazin „Decanter“ ocenjuje vina naših autohtonih sorti – učešće je besplatno
Drektor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta ističe da se grožđe u Srbiji postepeno prilagođava klimatskim promenama.
Najbolji rezultati očekuju se u južnim delovima zemlje, posebno u okolini Niša i Trstenika, kao i u Vojvodini.
U centralnim oblastima, poput Šumadije i beogradskog rejona, grad je izazvao manju štetu, dok u Negotinskoj Krajini vinogradari beleže dobar rod i dobru adaptaciju sorti na visoke temperature.
Rajta dodaje da bi berba belih sorti trebalo da počne ovih dana, dok će crvene sorte stići na red do sredine oktobra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija ima 17.719 hektara pod vinovom lozom, a godišnja proizvodnja grožđa iznosi oko 130.000 tona, uz prosečan prinos od osam tona po hektaru.
Najzastupljenije sorte su Graševina (14%), Cabernet Sauvignon i Merlo (po 9%), Chardonnay (8%) i Rajnski rizling (7%).
Proizvodnjom grožđa bavi se više od 80.000 gazdinstava, dok je oko 500 proizvođača registrovano za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Više od 120 vinarija ima oznaku geografskog porekla.
Prosečna proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara godišnje, dok kapaciteti dostižu 70 miliona.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Ipak, spoljnotrgovinski bilans je negativan – 2024. godine izvezeno je vina za 21,3 mil EUR, dok je uvoz iznosio 48,2 mil EUR. Najviše vina uvozimo iz Severne Makedonije, a izvozimo u Rusiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Deo trgovine odvija se sa zemljama EU, odakle stiže 40% uvoznog vina, dok se na to tržište plasira oko 18% izvoza.
Izvor: Agronews