Za Zadružni savez Srbije protekla sedmica bila je u znaku velikog jubileja – obeležavanje 130 godina postojanja zadružnog sektora na teritoriji centralne Srbije.
U svečanoj atmosferi, koju su priredili ZSS i Zadružni savez Zaječara, zadrugarima, njihovim gostima i saradnicima ZSS, Nikola Mihailović, predsednik ove zadružne organizacije poručio je da je dobra preporuka to što imamo tradiciju, sadašnjost i budućnost.
ČITAJTE I: Domaća i međunarodna zadružna iskustva
Po njegovim rečima u sadašnjosti se zadružni sektor susreće sa otežanim pristupom tržištu kapitala, klimatskim nepogodama i cenovnim disparitetima.
Mihailović: Zahtevi i potrebe zadružnog sektora
-Ni ova, a ni nekoliko prethodnih ekonomskih godina ne idu nam na ruku, zadruge crpe svoje akumulacije te s’ toga predlažemo da se otvori fond za finansiranje zadruga. Kad će to biti? Postoje razni termini. Razmatra se mogućnost i da se postojeći Fond za razvoj transformiše, a postavlja se i pitanje da li formirati banku koja bi finansirala zadruge. Naš predlog je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičnom nivovu, da bude beskamatni i da prati cikluse proizvodnje. To u praksi znači da ako znamo da voćka rađa u trećoj godini, onda se omogućava grejs period dok ne stignu prve pare, poručio je Mihailović.
On je ukazao i na potrebu da se izgrade skladišno- preradni kapaciteti u zadružnom vlastištu jer je to ekonomski isplativije u odnosu na pojedinačna skladišta na poljoprivrednim gazdinstvima.
-Zadrugama je finalizacija proizvoda ključna jer kontinuirani finalni zadružni proizvod, koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan može da pronađe put izvoza. Pošto se radi i strategija razvoja poljoprijede, važno nam je i da imamo strategški dokument jer do sada nismo imali strategiju razvoja zadrugastva i zadruga s’ akcionim planom, a zadružni savezi imaju veliku bazu podataka. Već smo razgovorali sa poljoprivrednim fakultetima i oni su voljni da sarađujemo u tom pravcu, rekao je predsednik ZSS.
Po njegovim rečima, na trećem mestu, a ne manje važno, je zapoštajavanje stručnih kadrova u zadrugama. U zavisnosti od toga čime se bavi zadruga, neophodno je zaposliti, i zadrugama i u zadružnim savezima, stručne kadrove.
Mihailović je naglasio da je na četvrtom mestu promocija.
– Mediji se nam jako značajni. Mi u Zadružnom savezu Srbije promovišemo prvenstveno dobre zadružne primere, kako bi ljudi videli da zadruga može da funkcioniše. Apsurd je da je u jednom selu zadruga dobro organizana, dobro funkcioniše, a u selu koje je udaljeno 10 km, ljudi ne prepoznaju taj ekonomski interes organizovanja. Mislim da je to ključ uspeha i očuvanja na prvom mestu naših sela, varošica i cele republike, zaključio je Mihailović.
Prvi čovek ZSS je još istakao da se svaki sastanak, gde god da su predstavnici ZSS prisutni kao učesnici, kao govornici, završava sa dve reči – znanje i udrživanje. Znanje nam ne manjka, imamo stručnih ljudi, a što se udrživanja tiče zajedničkim snagama ono može da se pokrene.
Rakić: Zadrugarstvo je ukorenjeno u istoriju i razvoj naših sela
Ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prisutnima se obratio državni sekretar Čedomir Rakić, koji je istakao da je ovaj jubilej simbol trajnosti zadružne ideje.
On je dodao da je zadrugarstvo u Srbiji duboko ukorenjeno u istoriji i razvoju naših sela, poljoprivrede i lokalnih zajednica, ali da je potrebno pronaći način da se dodatno podrži njegov rad jer je ono uvek bilo više od ekonomskog udruživanja – zadruge su škola solidarnosti, poverenja i zajedništva.
Rakić je naglasio da u godini koju je Generalna skupština UN proglasila za Međunarodnu godinu zadruga, Srbija ima razlog da bude ponosna jer je zadrugarstvo u našoj zemlji duboko ukorenjeno u isoriji i razvoju naših sela, poljoprivrede i lokalnih zajednica.
-U udruživanju je snaga i put ka dugoročnom opstanku naših sela. Danas, u vremenu novih globalnih izazova poput klimatskih promena, tržišnih turbulencija i sve većih potreba za održivim razvojem, zadružni model se pokazuje kao jedan od ključnih odgovora. On je dokaz da solidarsnost i saradnja nisu samo vrednosti, već i praktična rešenja za budućnost, rekao je Čedomir Rakić.
Njegova poruka sa ovog skupa je da zadružni model spaja pojedince u zajednicu, a zajednica je najjači garant razvoja, stabilnosti i perspektive budućnosti.
Nestorov Bizonj: Dogodine 180 godina zadrugarstva u Vojvodini, još ima prostora za udruživanje
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj za Agroportal.rs je rekla da je ovo jedan od velikih jubileja za zadružni sektor jer svaki jubilej koji beleži više od 100 godina postojanja dokazuje trajnost jednog oblika organizovanja.
-Možemo da se pohvalimo da smo se, sa ovih naših prostora, među prvim u Evropi organizovali u zadruge. Podsetiću da će naredne godine biti obeleženo i 180 godina od osnivanja prve zadruge na području Vojvodine, u mestu Bački Petrovac. Bila je to treća zadruga u svetu. To govori o značaju ovog oblika organizovanja koji je prošao razničite države, razničita društveno-ekonomska uređenja i odnose i opstao. Ovo očigledno znači da je bio potreben poljoprivrednicima jer je ipak na ovim našim prostorima poljopriroda u zadrugarstvu dominantan oblik organizovanja, rekla je Nestorov Bizonj.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Sagledavajući rasprostranjenost zadruga u Vojvodini ona je naglasila da trenutno na ovom prostoru više od 460 zadruga aktivno posluje i u odnosu na broj naseljenih mesta može se reći da je reč o dobroj pokrivenosti. Međutim, njihov regionalni raspored nije ravnomeran. Tako da ipak na severu Vojvodine ima dosta prostora za razvijanje zadrugarstva, ali i u nekim naseljenim mestima u ostatku Vojvodine.
Piše: Jasna Bajšanski
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD
