“Uz zadruge do savremene mehanizacije” naziv je tematskog skupa održanog u Kleku kod Zrenjanina čiji organizatori su bili Zadružni savez Vojvodine, KITE DOO i zadruga domaćin, ZZ “Agro-Klek”.
Cilj ovog skupa je, po rečima mr Jelene Nestorov Bizonj, predsednice ZSV, da se ukaže na značaj zajedničkog investiranja preko zadruga, naročito u poljoprivrednu mehanizaciju koja je i najčešća potreba poljoprivrednika i zadruga, a takođe i najčešće realizovana investicija u prošlim godinama.
ČITAJTE I: Zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje ZZ “Agrosoj” zakoračila u budućnost
-ZZ “Agro-Klek” je primer dobre prakse u mnogo toga, počevši od farme muznih krava, koja se nalazi u vrhu i republičkog, a i regionalnog mlečnog govedarstva. Sem toga, nalazi se u funkciji upotrebe poljoprivrednih resursa na način kako je to za savremenu poljoprivredu najbolje, a to je koristiti svoje ratarstvo u funkciji svog stočarstva, imati savremenu poljoprivrednu mehanizaciju, opremu i, iznad svega, stručnu radnu snagu, rekla je Nestorov Bizonj.
Ulagati zajedno jer pojedinačno više nemožemo
Zadruga domaćin pokazala je kako se ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju može dovesti do najvišeg nivoa. Na pitanje zašto ulagati zajedno, predsednica ZSV odgovorila je da se na taj način dolazi do nižih troškova proizvodnje po jedinici proizvoda. Kada se jedna mašina koristi i kod zadruge i kod svih zadrugara i kooperanata ostvaraju se bolji prinosi, manji su troškovi održavanja i drugi troškovi po jedinici proizvoda, tako da sve to čini proizvodnju jeftinijom.
-Znamo da je to danas, kada su skupi imputi u poljoprivrednu proizvodnju, značajan faktor. Svesni smo toga da ulagati treba zajedno, bojim se da pojedinačno više i ne možemo. Ovim skupom hoćemo bukvalno da skrenemo pažnju i samim zadrugama i poljoprivredicima koji su udruženi, a naročito onima koji nisu, da se udružuju i da zajedno ulažu, poručila je Nestorov Bizonj.
Bila je ovo prilika i da ZSV pošalje poruku državi da zadružni oblik organizovanja ne treba da ima isti status kao pojedinačno porodično poljoprivredno gazdinstvo, već treba da ima prioritet, posebno u investicijama koje se mogu koristiti i od stane strane same zadruge, kao pravnog lica i od strane poljoprivrednika, svih koji preko nje rade, a to je, recimo, baš ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju. Usledio je i zahtev da se podsticaji koji se u zadrugama sada ostvaruju, a koji su ograničeni do 100 hektara do 300 grla stoke i slično, prošire i da se ostvaruju na ukupnoj površini, na ukupnom broju grla stoke…
-Upravo ovakve zadruge takvim podsticajima će i najviše investirati i najviše doprineti poljoprivrednicima u njihovim poslavima. Sada bih se zadržala na ovim predlozima i nadam se da će se do sledeće ovakve manifestacije nešto od ovoga materijalizovati, rekla je predsednica ZSV.
Investirati se mora – izgubljen korak teško je nadomestiti
Zbog čega se ZZ “Agro-Klek” svrstava u jednu od najuspešnijih zadruga u Vojovdini, najbolje govore konkretni rezultati – 1.200 hektara oranica u svom posedu i 1.200 grla krupne stoke, od kojih je 600 muznih krava, ostalih 600 je prateći material i ribnjak na 80 hektara. Većina njiva je u svrsi obezbeđenja dovoljno kabaste i zrnaste stočne hrane. Ove godine zadruga je pripremila oko 16-17 hiljada tona kabaste hrana. Kako kaže njen direktor Radovan Bokić, sreća je što je na vreme započet taj veliki posao, te je uspešno obezbeđeno dovoljno hrane uprkos suši koja je usledila nakon juna. Sa 75 zaposlenih proizvodi se 6 miliona litara mleka.
-Ponosni smo i dragi su nam ta naša proizvodnja i ti naši rezultati. Prešli smo preko 10 hiljada litara mleka po muznom grlu i to je način zahvaljujući kome mi i opstajemo, rekao je Bokić.
Ovom rezultatu predhodi celodnevni rad, 365 dana godišnje. Uspešnosti je u velikoj meri pomogla i država prošlogodišnjim i zadnjim merama kojima je značajno ojačala mlekarsku proizvodnju. Ova zadruga to je i iskoristila.
-Ono što Pravilnik o subvencijama nama i dozvoljava, 50% od tih subvencija imamo i mi. Sve te pare usmerili smo u razvoj i modernizaciju. Ovde je normalno da se na godišnim nivou uloži između 500.000 i 800.000 evra. Bez toga se ne može dalje. Izgubljen korak teško je nadomestiti. Ovde se znaju određena pravila. Broj jedan, mora biti para za naftu, mora se platiti porez, treća je plata. Trudimo se da maksimalno ispoštujemo ljude, da im omogućimo što kvalitetnije uslove rada i godišni odmor. Samo ono što je normalno, objasnio je Radovan Bokić.
Značajne investicije ZZ “Agro-Klek” usmerila je na nabavku savremene poljoprivredne mehanizacije iz, kako je rekao direktor zadruge, više razloga.
– Kad je mehanizacija u pitanju, prioritet je čovek, da omogućimo zaposlenima da im bude udobno, da komforno rade u uslovima dostonjim čoveku. I tome dosta pažne pridajemo. Tome treba dodati i racionalnost jer nova mašina se manje kvari, kazao je Bokić.
U nekim stvarima ni savremena mehanizacija ne može pomoći. To je suša zbog koje u ovoj zadruzi jedva čekaju da se završi ova godina. Prinosi u katastarskoj opštini Klek bili su od 300 kila do 4 tone po hektaru. Jako loša soja, jako loša lucerka, jako loša godina jer od juna nije bila kiše. Mnogi su sad u problemu, odnosno u velikim problemima. Jednostavno, ljudi ne mogu da ispoštuju svoje obaleze. A pod znakom pitanja je i koliko će se zadužiti za novu proizvodnju.
Setva je u toku, a ZZ “Agro-Klek” već je posejala trećinu površina. O osnovnoj obradi se ne razmišlja, jer uslovi ne dozvoljavaju oranje u Banatu, tako da se svi nadaju da će biti nekih padavina, rekao je direktor ove zadruge.
Na cene se ne može uticati ali na troškove može
-Ovu tešku godinu smo zajedno preživeli i uspeli da zabeležimo, nadamo se, pozitivne rezultate, a bez savremene mehanizacije nema dobrih prinosa, rekao je Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE DOO.
Po njegovim rečima, ZZ “Agro-Klek” je primer kako se razmišlja i gleda sa vizijom razvoj agrobiznisa, kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji. Takođe, tematski skup bio je prilika da KITE DOO pokaže svoju odgovornost, jer zadrugari, i kada donesu izbor brenda, gledaju kakav je odziv servisa posle prodaje, raspoloživost rezervnih delova i konsalting usluga u oblasti precizne poljoprivrede, koja to hteli ili ne, dolazi sama po sebi. Druga strana tog koncepta je kontola troškova jer na cene poljoprivrednih proizvoda na tržištu ne možemo uticati, ali na troškove možemo.
Reč je o konceptu proaktivnog servisa kompanije John Deere, gde je preduslov da mašina bude konektovana preko sistema JD-Link, znači, talematika, prenos podataka na operativni centar, koji se nalazi na klaudu. Najvažniji podatak i informacija za rukovaoce je da je korišćenje centra besplatno. Potrebno je samo logovati se na sajtu John Deere-a u odjelnju My John Deere i vaša mašina je u sistemu. Korisnik dobija informacije na bazi imputa koje je ubacio u sistem i jednom ko počne to da koristi, a može se primeniti i na druge mašine, ne samo na John Deere, postaje pre ili kasnije stalni klient.
-U ZZ “Agro-Klek” dokazano je da smo prevenirali zastoj mašina, upozorili smo na određene probleme u radu, to se uglavnom rešavalo u vreme pauze ili večernjeg završetka podmazivanja i pregleda mašine ili jutarnjeg pregleda pre ulaska u njivu, tako da se racionalno upravlja vremenom i maksimalno se iskoristi agrorok i sezona, objasnio je Mišković.
Na pitanja koliko nov traktor, nova mehanizacija, mogu dugoročno da smanje troškove i da li je to ulaganje koje se dugoročno isplati on je odgovorio da ne bi u svetu to radili da se ne isplati.
-Mi dobijamo razrađene modele po kojima se ponašamo. Stvar je samo u veličini poseda. Da li se na manjem posedu isplati tolika investicija ili ne, ali i tu su se naši ljudi snašli, pošto rade usluge. Od famoznog početka analiza zemljišta, tih menedžment zona, kasnijih aplikacija, licenci koje za početok se gledaju kao trošak, dugoročno se isplate. Kontrola sekcija na prskalici, na rastvuraču đubriva, govori gde treba staviti više, gde manje, gde su uštede, gde nema potrebe raditi. Isto tako je i kod varijabilne setve. I kad se cena tih licenci rasporedi na broj hektara i vremenski period i uporedni sa ostvarenim efektima, onda se svaki koncent precizne poljoprivrede isplati, rekao je izvršni direktor KITE DOO.
Ova kompanija je partner ne samo poljoprivrednicima, već i mladim generacijama – studentima. Zbog toga je uspostavila kabinete i u poljoprivrednim fakultetima u Novom Sadu i u Beogradu.
-Naš pogled na budućnost i razvoj agrobiznisa upravo se zasniva na razvoju profila profisionalca koji će sve to razumeti i koji će sutra, sa lakoćom, rukovati tehnologijom na licu mesta. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, najpre, a zatem i u Novom Sadu, opremili smo laboratorije precizne paljoprijede, gde postoji simulacija kabine, monitora i konekcije na operativni centar. Već smo zaposlili prve inžinjere poljoprivredne mehanizacije sa poznavanjem novih tehnologija, koji se veoma lako, čak posle nekoliko meseci, u potpunosti angažuju i daju rezultat koji se od njih očekuje, objasnio je Mišković.
Uslovi u kojima danas i predhodnih godina rade primarni poljoprivredni proizvođači, s’ pravom se može reći, su više nego teški i neizvesni. Investirati sve je teže. Toga su svesni i u kompaniji KITE DOO te su omogućili da poljoprivrednici imaju dobre modele finansiranja. Obezbeđeni su različiti paketi, zavisno od potrebe klijenta, pre svega za pogonske mašine. Postoji mogućnost da se mašina isporuči odmaha, uz plaćanje preve rate tek posle 2 godine. Sem toga, korak dalje je i mogućnost nabavke kompletnog repromaterijala, na odložano plaćanje na 12 meseci bez ikakvih bankarskih troškova.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Ono što bih svakako posobno napomenuo, jeste da je kompanija KITE DOO omogućila svojim poslovnim partnerima, poljoprivrednicima, da koriste svetska naučna i tehnološka dostignuća, savremene mašine za poljoprivrednu proizvodnju, a isto tako i praktična iskustva u vođenju njihovih imanja. Želimo da nas partneri posmatraju kao pouzdanu, inovativnu i održivu kompanjiju u sektoru poljoprivrede, rekao je Predrag Aćimović, komarcijalno-finansijski direktor.
Na osnov svega što se čulo na ovom tematskom skupu da se zaključiti da je danas ključno pitanje kako smanjiti trošak u ovim vremenima kada su prinosi niži, kada je suša prisutna i početni imputi su jako bitni u segmentu proizvodnje. Savremena mehanizacija je definitivno trend dešavanja i jedana od motivacija za mlade poliprijednike da poljoprivreda prati taj deo digitalizacije i inovacije, veoma brzo.
Piše: Jasna Bajšanski
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD
