O tome kako očuvati ali i popraviti kvalitet poljoprivrednog zemljišta govorilo se na panel diskusiji “Regenerativna poljoprivreda – trend ili potreba”. Učesnici su iz različitih uglova, u skladu sa svojim profesionalnim angažovanjem, rasvetlili ovaj način obrade zemljišta i proizvodnje hrane.
Dr Vladan Pešić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu decenijama se bavi temom održive poljoprivrede u koju se ubraja i regenerativna poljooprivreda.
ČITAJTE I: Institut za ratarstvo i povrtarstvo: Nauka za njive budućnosti
On je upravo i dao odgovor na pitanje da li je regenerativna poljoprivreda – trend ili potreba.
-Regenerativna poljoprivreda je potreba jer upravo ona svojim metodama doprinosi očuvanju najvažnijeg poljoprivrednog resursa, a to je zemljište. Pored zemljišta, mi čuvamo i druge resurse, a to su fizičko-hemiski resursi koji se nalazu u zemljištu, vodni i vazdušni režim koji je takođe jako potreban za pravilan razvoj i prinose kod svih biljaka. U Srbiji se sada regenerativna poljoprivreda primenjuje na 7.000 do 8.000 hektara. Verujem da će relativno brzo te površine progresivno rasti, rekao je Pešić.
Po njegovim rečima, primećuje se, i na Zapadu i na Istoku, da je upravo u velikim sistemima, na velikim površinama, koje Vojvodina poseduje, najlakše primeniti u širem kontekstu regenerativnu poljoprivredu.
-To će prvenstveno učiniti dobre zadruge koje mi imamo. Takođe za ovo su dobri nekadašnji kombinati, sada su to određena društva s’ ograničenom odgovornošću koja takođe imaju i znanje i umeća. I ono što je najpotrebnije, to su podsticaji i država to mora da prepozna, jer je potreba države i društva u celini da brine o značajnom resursu, o zemljištu, pručio je prof. dr Vladan Pešić.
Inovacije na njive ulaze preko zemljoradničkih zadruga
Upravo je Zadružni savez Vojvodine, srpskom zadrugarstvu i poljoprivredi uopšte, dao nemerljiv doprinos – od učešća u kreiranju zakonskih regulativa do ukazivanja na potrebe, i kratkoročne i dugoročne, domaćeg agrara, uvek nadležnim institucijama nudeći i konkretne predloge i rešanja.
Predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj potvrdila je činjenicu da je primena regenerativne poljoprivrede ješ uvek u začecima na našim prostorima. Ali sa druge strane, zemljoradničke zadruge su, po njenim rečima, uvek bile one koje su nosile neke trendove razvoja preko svojih gazdinstava na gazdinstva zadrugara, kooperanata i svih drugih poljoprivrednika, pa i nezavisno od toga da li su udruženi u zadruge.
-Tako je i primena precizne poljoprivrede, prvo našla mesto u nekim velikim zadrugama i kod nekih velikih poljoprivrednika i uvek odatle se kao primer dobre prakse prenosi dalje. Smatram da će isti model biti prisutan i u regenerativnoj poljoprivredi. To znači da će se sigurno naći na posedima mnogih zadruga, pre nego što se nađe kod poseda prosečnog poljoprivrednog proizvođača sa prosečnom veličinom gazdinstva, rekla je Nestorov Bizonj.
Ona je, kao i prof. dr Vladan Pešić, član Radne grupe za regenerativnu poljoprivredu koju je pre nepune dve godine oformilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, te je takođe ukazala da treba imati u vidu da ova oblast zahteva ulaganja.
-Fizička lica u poljoprivredi danas teško mogu da se poduhvate da investicije podnose samostalno. To isto važi i za zadruge. U tom kontekstu ova tema zahteva i neku konkretnu podršku, neki plan razvoja, posticajne mere koje će se usmeriti bukvalno u razvoj i primenu regenerativne poljoprivrede.
Mislim da bi tim putem i najveći broj zadruga, a posle njih i najveći broj gazdinstava poljoprivrednika gde su nosioci i fizička lica, ranije i u većem obimu pristupio principima regenerativne poljoprivrede, naglasila je predsednica ZSV.
Neke vojvođanske zadruge u svojoj praksi već koriste principe regenerativne poljoprivrede.
Prvenstveno se radi o zadrugama koji u svojoj delatnosti imaju povrtarstvo.
-One su najpre prihvatile inovacije i u ovom kontekstu i u nekim drugim oblastima, sa jedne strane. Sa druge strane, efekti koji se tu očekuju, su očuvanje resursa i umanjenje troškova u nekom dužem periodu, a time u nekom kasnjem periodu i uvećanje dobita od proizvodnje.
Tako da, sam i prvi cilj svakako nije povećanje dobiti, nego prvo očuvanje resursa. U tom kontekstu ima efekata, a i u kontekstu zdravstvene bezbednosti tih proizvoda, što je takođe jako bitno, objasnila je mr Jelena Nestorov Bizonj.
Hrana iz regenerativne poljoprivrede tek će dobiti na ceni
Kompanija „Nestle“ u Srbiji je započela projekat regenerativne poljoprivrede pre pet godina. Za to vreme površine su značajno povećane u odnosu na početnih 400 hektara.
Marko Bojin je kao mlad agronom na njivama jednog od velikih dobavljača sirovine ove kompanije uspostavio proizvodnju povrća po principima regenerativne poljoprivrede.
On je objasnio kako izgleda prelazak sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu i posle koliko vremena poljoprivrednici mogu videti prve benefite.
-Kada govorimo o regenerativnoj poljoprirodi, nakon par godina primene određenih mera, proizvođači mogu viditi benefite. Tu se prvenstveno misli na povećanje procenta humusa, kvalitet zemljišta, njegovu strukturi i povećanje prinosa. To je period od 3-5 godina minimalno. To nisu prinosi koji se povećavaju za 10-20%. Taj procenat prinosa se poveća polako, iz godine u godinu, počinje sa 2-3%, pa polako raste, naravno, u zavisnosti od samog proizvođača, njegove promene svesti, koliko prihvata te mere, rekao je Bojin.
Ove mere su nove za naše proizvođače dok se u Evropi i svetu primenjuju duži niz godina. U prvim godinama, kaže on, poljoprivrednici teško prihvataju pokrivne useve, direktne setve, obradu zemljišta gde nema prevrtanja površinskog sloja, negu, redukovanu obradu, gde dosta žetvenih ostataka ostaje na samoj površini.
– Jednostavno, ta svest kod naših proizvodnjača se mora promeniti. Mi imamo 17 proizvođača koji su aktivni u programu regenerativne poljoprivrede 3-5 godina, na proizvodima, kao što su soja, suncukret, povrće i začinsko bilje. Napravili su jako dobre rezultate, napravili su prvi iskorak i ostvarili dobre prinose i dobar kvalitet, što je mnogo značajno, poručio je Marko Bojin.
Na pitanje koje su krucijalne razlike između konvencionalne i regenerativne poljoprivrede, ovaj mladi agronom je na prvom mestu ukazao na strukturu poljoprivrednih mašina.
-Za regenerativnu poljoprivredu neophodne su mašine za direktnu setvu, mašine za strip-til obradu u trake, mašine za redukovane obrade kao što su kratke tanirače, gruberi. Konvencionalna proizvodnja i dalje podržava klasično oranje, dok regenerativna poljoprijavreda tu operaciju isključuje, naglasio je naš sagovornik.
Kompanija Neste Srbija se trudi da stalno edukuje proizvođače kako bi shvatili i lakše prihvatili metode regenerativne poljoprivrede i kako bi ušli u kvalitetnu proizvodnju jer će se hrana proizvedene na ovaj način za nekoliko godina više ceniti od hrane iz komencijalne proizvodnje.
Zbog raznih negativnih efekata na samo zemljište, zbog degradacije humusa, zbog remećenja mikrobioloških procesa koji dovode do pada kvaliteta zemljišta – mehanizacija je i te kako bitna. I postojeće sejalice mogu se koristi za setvu pokrovnih useva. Proizvođači su već delimično opremljeni tim mašinama, ali nedostaje dosta znanja.
Kite tehnologije donose održivost u poljoprivrednu proizvodnju
Upravo je Kompanija KITE DOO prepoznata kao pouzdan partner poljoprivrednika, zemljoradničkih zadruga i svih onih koji se svrstavaju u red primarnih proizvođača hrane jer im nudi zaokružen ciklus – od analize zemljišta do otkupa njihovih roba. Takođe je prepoznala održivost u biljnoj proizvodnji i s’ toga je pre nekoliko godina osnovala departman Kite tehnologije u kojem su mladi ljudi koji žele da doprenesu očuvanju najbitnijeg resursa u našoj biljnoj proizvodnji, a to je zemljište.
– Mi počinjemo od uzrukovanja zemljišta. Bez saznanja čega ima u njemu ne može se davati nikakav konkretan predlog, šta raditi i kako očuvati naše zemište. To je bukvalno kao krvna slika čoveka. Na osnovu uzrukovanja zemišta, analiza, možemo da vidimo koliki je sadržaj humusa i ostalih mineralnih materija. I onda idemo dalje, slikovito je objasnio Dejan Brankov, stručni saradnik za održivu biljnu proizvodnju u službi KITE tehnologije, Kompanije KITE DOO.
Korak više je precizna setva, direktna setva uz korišćenje varijabilnih mapa, koje se koriste i za varijabilno đubrenje.
-U nekim delovima parcela ne želemo da gomilamo određene hraljeve materije. I na taj način direktno utičemo na očuvanje našeg zemišta jer ne želemo da podižemo sadrženje onih materija koje se već nalaze na nekom toksičnom nivou, rekao je Brankov.
Kada se govori o obradi zemišta, kompanija KITE DOO u svom porfoliu ima i priključnu mehanizaciju za obradu zemišta i trudi se da proizvođačima uvek ponudi konkretna rešenja kako da svoje zemište obrade, odnosno koji su to koraci koji slede nakon žetve, priprema za setvu, đubrenje, setva i kasnije prihrana samih useva i šta raditi kako da se što više humusno-organske materije zadrži u zemištu.
-Naš sektor Agronomija prodaje i repromaterijale. Želimo da sav repromaterijal, od osnovnog đubriva, semena i pesticida, koji prazveđači kupe, primenjuju onako kako se preporučuje, onako kako treba da se radi. Zalažemo se da se ne radi stihijski, napamet, da se na osnovu analiza i saveta stručnjaka, dođe do konkretnog rešenja. Optimizacija je broj 1. Da li će biti uštede na nekim parcelama, ili procentu neke površine, to ćemo viditi kada analiziramo sve parcele. Ali, optimizacija i optimizacija, to je neka osnova, poručio je Dejan Brankov.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Panel diskusiju “Regenerativna poljoprivreda – trend ili potreba” održana je u okviru XII SIMPOZIJUMA sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Agroinovacije u ratarstvu i povrtarstvu“ koji je organizovao Institut za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Piše: Jasna Bajšanski