Tokom avgusta ove godine, tim istraživača sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” otisao se na zanimljivi terenski poduhvat. Njihova destinacija bila je reka Studenica , a cilj da se upoznaju sa njenim biodiverzitetom.
Studenica je ovom prilikom još jednom demonstrirala svoju biološku raznovrsnost: naučnici su prvi put u ovoj reci pronašli ribe balkanski vijun ( Sabanejevia balcanica ) i brkica ( Barbatula barbatula ).
ČITAJTE I: Kikinda je novembra u znaku sova ušara
Vijun je strogo zaštićena vrsta . U pitanju je riba bledožute boje i duguljastog tela prošaranog vertikalnim prugama i pegama. Kada je reč o brkićima, to je vrsta van zaštite . Ima dugačko zmijoliko telo i šare koje podsećaju na mermer, a posebno je prepoznatljiva po brčićima oko svojih malih usta.
Dr Jelena Čanak Atlagić, koja je učestvovala u istraživanju, nije bila iznenađena novim nalazima.
Pored dve novootkrivene vrste u Studenici, u ovom naučnom podvigu, zabeleženo je još šest od ranije poznatih vrsta različitog stepena zaštite: peša ( Cottus gobio ) koji je strogo zaštićen, pastrmka ( Salmo trutta ), potočna mrena ( Barbus balcanius ), pliska ( Alburnoides bipunctatus ) koje su cefalus na kušalu ( S. Gobio gobio ) kao vrsta van zaštite.
Studenica izvire na planini Golija na nadmorskoj visini od 1.600 metara i protiče u blizini istoimenog manastira. Reka je deo rezervata biosfere Golija-Studenica pod zaštitom UNESCO. Predmet istraživanja bio je donji tok Studenice koji čini oko jedne petine njenog ukupnog vodotoka.
Prema rečima dr Jelene Čanak Atlagić, naučnici su dva dana bili na terenu i pokrili ukupno pet tačaka na dužini od oko deset kilometara .
-Tačke su odabrane kako bi se što reprezentativnije pokrio taj sektor, odnosno da bismo zabeležili sve što tu živi. Vrlo smo zadovoljni diverzitetom koji smo tamo zatekli. Za jednu malu reku, koja već trpi dosta, zajednica je bila prilično raznovrsna, rekla je ona.
Pritisci koje pominje dr Čanak Atlagić su eksploatacija kamena, krivolov, krčenje šuma, neadekvatno odlaganje komunalnog otpada… Povrh toga, u slivnom području Studenice postoji šest malih hidroelektrana, a baš u zoni istraživanja planiraju se izgradnja brane i akumulacije, MHE Studenica S4 Gradina.
Strahinja Macić iz Polekola ocenjuje da bi to bilo pogubno po ovo prirodno bogatstvo.
-Izgradnja brane i akumulacije, koja je potopila 1,4 kilometra rečnog toka uzvodno od nje, proizvela bi izrazito negativan efekat. Studenica bi bila pretvorena u značajno izmenjeno vodno telo, a postojeća staništa i vrste, kojima su brzaci, slapovi i izvori, bili bi uništeni.
Organizacija Polekol se zajedno sa meštanima, inicijativom Spasimo Studenicu, naučnicima, umetnicima i drugim udruženjima i aktivistima bori da Studenica ostane slobodna reka i da se čitav njen tok formalno – pravno i delotvorno zaštiti.
-Osim pred domaćim, ova borba se vodi i pred međunarodnim institucijama – Komitetom Bernske konvencije i UNESCO centru za svetsku baštinu jer, osim što je prirodno dobro, sliv reke Studenice je prepoznat i kao kulturni predeo čije jezgro predstavlja manastir Studenica, kaže pravni savetnik u Polekolu Strahinja Mačić.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Reka Studenica sa svojim pritokama predstavlja jednu od temeljnih vrednosti područja zbog koje su Park prirode Golija i Rezervat biosfere Golija-Studenica stavljeni pod zaštitu. Izgradnja male hidroelektrane, koja se preteći nadvija nad tom teritorijom, nije u skladu sa očuvanjem njenih ekoloških i predeonih karakteristika, ističu autori istraživanja.
Umesto ovakvih projekata, prioritet bi trebalo da budu napori za očuvanje reke Studenice sa fokusom na smanjenje pritiska kroz bolje upravljanje i održivu praksu.
Izvor: Klima101
Autorka: Jelena Kozbašić