Nakon uskršnjih praznika, lepo vreme poljoprivredni proizvođači koristili su za setvu, prihranu i zaštitu useva, što je ostavljalo manje vremena za trgovinu.
ČITAJTE I: Cenovnik mašinskih usluga ZSV pomaže u upravljanju troškovima poljoprivredne proizvodnje
ČITAJTE I: PSS Zrenjanin – preporuke ratarima i voćarima
ČITAJTE I: Heljda s naših polja dobra za hleb, pecivo, gibanicu, pitu…
Preko Produktne berze najatraktivnija roba za trgovanje bila je pšenica.
Početak radne nedelje, na tržištu kukuruza, bio je obeležen izraženom tražnjom, uz ograničenu ponudu, što je ukazivalo na mogući rast cene. Ipak, već od narednog dana došlo je do promene tržišnih okolnosti, odnosno povećanja ponude i istovremenog slabljenja tražnje.
Berzanski ugovori za kukuruz zaključeni su po ceni od 22,60 din/kg bez PDV-a (24,86 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Statistički, prosečna cena viša je za 0,79% u odnosu na prethodnu nedelju.
Potrebno je istaći da se promet isključivo odvijao na paritetu južnog Banata koji uobičajeno ostvaruje viši cenovni nivo u odnosu na druge paritete, kao rezultat njegove logističke pogodnosti za širi krug kupaca.
Kada je reč o pšenici, kupoprodajni ugovori zaključeni su za pšenicu čiji se sadržaj proteina kretao od 11-12,5% proteina u cenovnom opsegu od 21,00 do 21,20 din/kg bez PDV-a.
Ponder cena pšenice iznosila je 21,16 din/kg bez PDV-a (23,27 din/kg sa PDV-om). Disbalans ponude i tražnje uslovio je rast cene pšenice nižeg kvaliteta (+1,04%), s obzirom na njenu slabu dostupnost na tržištu, u odnosu na iskazanu tražnju.
Kod sojinog zrna, cenovni spred i razlika u paritetima ponude i tražnje rezultirali su izostankom trgovanja.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Stočni ječam prometovan je po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om).
Ovo tržište karakterisala je izuzetno slaba aktivnost kupaca, te se ovom žitaricom trgovalo u manjim količinama.
Piše: Milena Pajičić, Produktna berza