Sezona alergija je u toku. Polen ambrozije je jedan od najčešćih uzročnika sezonskih alergija i procenjuje se da tegobe izaziva kod oko 10 odsto svetske populacije.Trenutno polen ambrozije jedan je od najjačih prirodnih alergena.
Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia) je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 centimetara do dva metra. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. Stabljika je jednostavna, u gornjem delu granata, uspravna sa gusto prileglim dlakama ili vunastim dlakama, tupo četvorouglasta. Listovi su najčešće naspramni, sa gornje strane su tamnozeleni, a sa donje strane sivozeleni. Glavice su jednopolne. Muške glavice su poluloptaste, sa kratkim drškama, u gustim terminalnim klasastim cvastima sa braktejama. Ženske glavice se nalaze ispod muških glavica, u pazuhu gornjih listova. Cvetovi muških glavica su bledožuti, ima ih 10-15 u glavici. Poseduju cevastu krunicu i šiljate režnjeve. Ženski cvetovi su pojedinačni sa zelenim plodnikom. Brakteje su u obliku kljuna. Plod je zatvoren sa očvrslim involukrumom. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa.
Najčešće raste na zapuštenim terenima – napuštenim građevinskim zemljištima, neobrađenim poljoprivrednim površimana, uz puteve, pruge, u njivama kukuruza, suncokreta… svuda gde ima dovoljno sunca. Koliko se agresivno širi govori podatak da u Beogradu, lokalni čelnici, nameravaju da unište 30 odsto ambrozije do 2023 godine.
Zašto je ambrozija štetna po zdravlje?
Smatra se da je oko 10 odsto stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100 miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju i simptome rinitisa, sinusitis i konjuktivitis. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.
Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: uzastopno kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom. Alergijski rinitis, konjunktivitis i astma su bolesti za čija pogoršanja je ambrozija direktno odgovorna.
Mnogi već osećaju simptome alergije na ambroziju, ali će se oni, nažalost, tek pogoršati jer iz Agencije za zaštitu životne sredine najavljuju da je najveća koncentracija polenskih zrna ove biljke u vazduhu od 12. avgusta do 10. septembra. U tom periodu se očekuje da će prisustvo ovog alergena u vazduhu biti deset puta veće od uobičajenog. Koncentracije alergenog polena u vazduhu prate se na 26 mernih mesta u okviru Državne mreže za monitoring polena, u periodu od početka februara do kraja oktobra, dok traje polinacija u našim klimatskim uslovima. Kvalitativno i kvantitativno određivanje alergenog polena u vazduhu radi se manuelnom metodom, te su prikazani podaci za prethodnu nedelju sa prognozom kretanja koncentracije u tekućoj nedelji.
Spas može da se očekuje ukoliko bude kišovito vreme ili velika vrućina. U suprotnom, ako se temperature stabilijzuje na oko 30 stepeni i bude suvo, koncentracija alergena će rasti. Najviše su ugroženi građani Vojvodine, jer je ova korovska biljka vrlo rasprostranjena na oranicama, dok je najmanje ima na jugu zemlje i na nadmorskim visinama iznad 500 metara. Individualne preporuke za osobe alergične na polen bi bile izbegavanje boravka na otvorenom za vreme suvih i vetrovitih dana, izbegavanje parkova i kampovanja, zatvaranje prozora, posebno tokom prepodneva kada je koncentracija polena najveća. Prozore otvarati između deset sati uveče i rano ujutru, po mogućnosti koristiti klima uređaj sa filterima, pratiti polenski izveštaj, ne sušiti veš napolju, po dolasku u kuću obavezno se istuširati i oprati kosu, promeniti garderobu, koristiti kvalitetne hipoalergijske kozmetičke proizvode. Izbegavati namirnice koje mogu da izazovu sličnu alergijsku reakciju, a to su dinja, lubenica, banana i kamilica.
Postavljanje dijagnoze i lečenje
Ukoliko sumnjate da ste alergični na ambroziju, možete da uradite alergološko ispitivanje. Prvo će biti urađen test na inhalatorne alergene, među kojima spada i ambrozija. Ukoliko se ustanovi da je test pozitivan, onda se može uraditi pojedinačan test na neke od tih konkretnih alergena. Alergo test se obavlja tako što se na podlakticu nanese kap posebno napravljenog rastvora alergena, u ovom slučaju ambrozije. Ukoliko se za 15 minuta na tom mestu pojavi crvenilo – test je pozitivan. Najviše problema sa ambrozijom imaju tinejdžeri, a mnogo ređe vrlo mala deca. Obično se kod mališana simptomi ove alergije javljaju tek posle treće godine života. Bebe i mala deca, češće su alergična na hranu nego na polen, korove i trave. Nasledni faktor igra veliku ulogu, kada je o alergijama reč, a naučno je dokazano da majka u ovom slučaju ima veći uticaj. Takođe, naročito su većem riziku izloženi mališani kojima su oba roditelja alergična.
Od lekova u većini slučajeva, to su inhalatorni lekovi i antihistaminici.Ukoliko se na vreme na pristupi prevenciji i lečenju, alergija na ambroziju može da preraste u astmu ili alergijski rinitis. Ukoliko je ustanovljeno da ste alergičani na ambroziju, uz konsultaciju s lekarom možete preventivno početi da uzimate lekove još pre pojave prvih simptoma. Najbolje je osam dana pre početka sezone širenja polena ambrozije. Takođe je bitno da se pridržavate uputstava u zaštiti od ambrozije. Najvažnije je da ne izlazite napolje u toku prepodneva, jer je tada najveća koncentracija polena.
Uništavanje ambrozije
U mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane na uništavanje. Tako se, na primer, u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.
Suzbijanja ambrozije radi se mehaničkim uklanjanjem, hemijskim tretiranjem ili kombinovanjem ove dve metode i to njenim uništavanjem pre donošenja semena. Najjednostavnije je da se cela biljka zajedno sa korenom iščupa iz zemlje. Pri tome, potrebno je nositi rukavice da se koža na rukama ne bi oštetila. Problem suzbijanja ambrozije u njivi uzrokovan je njenim odlikama da ima veliku produkciju semena sa dugom vitalnošću u zemljištu i to da je toploljubiva biljka, da ima dug period nicanja tokom godine i da se često kasnije pojavljuje u usevu kada su gajene biljke u fazama preraslim za upotrebu herbicida. Zastupljena je u skoro svim usevima. Širi se u njivi sa uvratina najčešće mehanizacijom. Mere borbe u klasičnom sistemu obrade podrazumevaju negovanje strništa, kvalitetnu osnovnu obradu sa zatvaranjem brazde u jesen i predsetvenu pripremu, sa ciljem da sačuvamo vlagu kako bi se stvorili uslovi za ravnomerno i potpuno nicanje useva, ali i korova, kako bi mogli da ga suzbijemo direktnim merama. Kod obrade potrebno je posebno obratiti pažnju na uvratine i zatvaranje razora. U nekonvencionalnim sistemima obrade, kod kojih ne okrećemo zemljište, dolazi do toga da seme koje se nalazi u dubljim slojevima zemljišta propada jer ambrozija ima sitno seme, a i da se brže ispolji potencijal zakorovljenosti, jer seme ostaje u plićem sloju zemljišta, pa direktnim merama suzbijanja možemo za kraće vreme da smanjujemo potencijal zakorovljenosti. Dobar sklop gajenih biljaka osnovni je preduslov za uspešnu borbu protiv ambrozije. Na praznim mestima u usevu ostavljamo prostor za kasnu pojavu korova, a naročito ambrozije.Na potencijalno zakorovljenim njivama planirati obavezno korektivno tretiranje selektivnim herbicidima koji se mogu koristiti u kasnijim fazama razvoja kulturnih biljaka, kada je korov prisutan u usevu. Upotreba zemljišnih herbicida daje rezultate u toplim i vlažnim prolećima i treba ih koristiti. Mehaničke mere, međuredno kultiviranje i okopavanje, takođe daju rezultate. Kod primene svih direktnih mera u usevu posebno obratiti pažnju na uvratine.Može se zaključiti da je za uspešno suzbijanje ambrozije potrebno primeniti više mera i stvoriti sistem kojim ćemo ovu korovsku vrstu suzbijati na svakom mestu i u svakom periodu njenog pojavljivanja.
Autor: Prof. dr Vladan Pešić